Kuća u kojoj se rodio

Čak Noris je sagradio kuću u kojoj se rodio.

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla: • Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite! • Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete? • Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla. • Koje vam je zanimanje? • Automehaničar. • Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti. • Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina! • Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Probudi se Perica oko četiri sata ujutru i traži od mame da mu ispriča bajku. A mama kaže: • Perice, sad će da dođe tata pa će oboma da priča bajke!

Utrčava muž u kuću i s vrata viče: • Ženooo ... šta bi radila kad bih dobio na lotou? • Uzela bih ti pola i odmah te ostavila! Muž izvadi 20 evra, dade ženi 10 i reče: • Ajd' briši iz kuće, da te ne vidim više.

Radnici u štrajku kažu direktoru: • Oprostite direktore, nismo primili platu tri meseca! • Oprošteno Vam je!

Došla baba u mušku javnu kuću i pita: • Deco, mogu li za 50 evra dobiti kakvog momka? Tip kaže: • Dobro, bako, naći ćemo nešto. Daju baki intelektualca. Kad se baba vrati iz sobe, poče da se žali da je prevarena. Šef će na to: • A šta bi ti za 50 evra? Da ti dam kamiondžiju?

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Sin pita Radašina: • Koje su boje šljive? • Plave. • Pa, zašto je ova crvena? • Zato što je zelena!

Oženio se Crnogorac. Prve bračne noći legne sa mladom i kaže joj: • Deder, ufati ga lijevom rukom! Uhvati mlada onu stvar, ali slaba vajda ... ne diže se. • Deder, ufati ga desnom rukom! Mlada promeni ruku, ali jok, ... i dalje ništa ... • Deder, ufati ga sa obje ruke! Mlada ga posluša. Ništa se ne pomera. Crnogorac poče da kuka: • Kuku mene, do boga miloga, kuku mene, jadan sam ti ja, đe oženi ženu ubogu u obje ruke ...

Svadba bez tuče nije svadba, reče mlada i opali šamar svekrvi.

Pričaju dve babe: • Prestala sam da psujem - kaže jedna. • A ja više ne verujem u boga - kaže druga. • Sereš? • Ne, krsta mi.