Prvo i drugo pravilo

Došao Milojko u firmu u kojoj se nedavno zaposlio pa mu šef kaže: • Prvo pravilo kod nas je da obrišete noge na otiraču pred ulazom. Da li ste to uradili? A Milojko će: • Da, uradio sam. A šef će na to: • Drugo pravilo kod nas je da govorite istinu. Pred ulazom nema otirača za noge!

Zašto muškarci moraju da se vakcinišu protiv ptičjeg gripa? • Zato što žive sa guskama.

Vode ljubav Crnogorac i Crnogorka i tek mu ona u jednom trenutku kaže: • Dragi, nemoj u mene, plodni su mi dani. A on će: • A, no đe ću, jado, u sebe?

Priča Mujo Hasi: • Sinoć, kada sam se vraćao iz kafane, vidim na jednom ćosku, njih petorica tuku nekog jadnika. Razmišljam ja, da'l da uletim među njih ... oću, neću, oću, neću ... ma reko' ulećem i ja u tuču pa šta bude ... Haso upita: • I, šta je bilo? Mujo reče: • Šta, šta je bilo, pa ubismo ga ka' pičku ...

Perica stoji na vratima u tramvaju, preprečio babi put, pa ga ona pita: • Jel izlaziš? A Perica odgovori: • Može, nazovi me oko osam sati!

Zovne plavuša JAT i pita: • Koliko ima između Beograda i Njujorka? • Samo trenutak. • Hvala, doviđenja.

Jebem ti ovu elektronsku cigaretu, ... svaki put je bacim kad naiđe bus!

Dođe Haso kod Fate i pita: • Šta je, Fato, što plačeš? • Mujo je otišao po cigare pre dve nedelje i još se nije vratio! • Neka, Fato, uzmi moje cigare.

Porodica sedi za stolom i večera. Sin pita: • Tata, koliko vrsta sisa postoji? Otac začuden, ali ipak odgovara: • Pa sine, ... postoji tri vrste sisa. U dvadesetima, zenske grudi su kao dinje, okrugle i čvrste. U tridesetim i četrdesetim su kao kruške, još uvek lepe, ali po malo vise. Posle pedesete su kao luk! • Luk? • Da, kad ih vidiš, plače ti se.

Sin pita oca: • Tata, zašto hirurzi za vreme operacije nose one maske preko lica? • Da ih pacijent ne prepozna posle operacije!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.