Umirucka narod

Pita komšija popa na groblju: • Kako je, popo? Ovaj trlja ruke i kaže: • Umirucka narod, umirucka! Kad eto ti – umre popadija. Pita ga opet komšija: • Kako je, popo? A ovaj će: • Jao, ne pitaj, pomre čitav svet!

Idu dva Ciganina uzbrdo u konjskim kolima i najednom konj prdne. Jedan Ciga pita drugog: • Šta to kandela? • Kandela lamela - odgovori drugi.

Učiteljica uči đake šta je to lopov. Pita ona Pericu: • Perice, šta sam ja ako ti zavučem ruku u džep i izvučem pet dinara? A Perica će na to: • Pa, ... mađioničar!

Pita otac Pericu: • Sine, jesi li popravio onu jedinicu iz matematike? • Nisam tata, dnevnik je ostao kod učitelja.

Nemački ovčar ulazi u poštu, uzima formular za telegram i napiše: • Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Službenik na šalteru pogleda telegram i kaže: • Ovde ima samo devet reči. Možete za istu cenu poslati još jedno "vuf"! Pas na to odgovori: • Ali onda poruka ne bi imala smisla!

Perica upita mamu: • Kada ljudi umiru, da li se pretvaraju u prašinu? • Da. • Au, onda je neko umro ispod mog kreveta.

Bosanac radio u Sloveniji i jedan ga Slovenac, kolega sa posla, stalno zezao kako je glup! Na svaku njegovu uvredu Bosanac mu je odgovarao da nema dovoljno kalcijuma u organizmu i da mu je bolje da ode do lekara! Došlo vreme sistematskih pregleda i Slovencu doktor kaže da ima manjak kalcijuma! Sav zaprepašćen i preplašen krene on u potragu za Bosancem. Nakon što ga je našao, pitao ga je kako je znao za manjak kalcijuma, na šta mu Bosanac odgovori: • Ja ti već tri godine jebem ženu, a tebi još rogovi nisu narasli!

Izabrala bih ja princa da konj nije onako blenuo umene.

Pričaju dvojica komšija: • Noćas je bilo baš jako nevreme. Jesi li ti prošao bez štete na krovu? • Nemam pojma, još uvek ne mogu da nađem krov.

Došli Mujo i Haso u Frankfurt i zaustave se na benzinskoj pumpi, radnik pita: • Super? • Jok bolan, vodu do vrha! Fritz se čudi, ne veruje, ali toči vodu u rezervoar stojadina. Potom izađe Mujo iz auta, ubaci u rezervoar neku tabletu, zatvori poklopac i odveze se. Drugi dan isto tako, treći takođe i onda Fritz o tome obavesti svog direktora Dietricha. Dođe Mujo opet sledećeg dana, isti postupak, ali ovaj put direktor dođe i kaže: • Hoćete li mi, gospodine, prodati te vaše tablete za milion maraka? • Neću, hoću najmanje 2 miliona. Direktor kaže da je u redu, donese lovu i uzme tablete. Muji napune vodu, on ode, a Haso ga pita: • Bolan, Mujo, a na šta ćemo se sad voziti kad si ti prodao one tablete? • Pa na plin, kao i do sada - odgovori Mujo.

• Ja, inače, ne pijem. Samo ponekad popijem čašicu, dve. A kad popijem dve čašice onda sam drugi čovek ... a šta sve i koliko može da popije taj drugi čovek, ja to ne znam.