Hoću pekinšku patku

U otmeni restoran dolazi veliki poznavalac hrane i kaže konobaru: • Želim da mi donesete pekinšku patku! Konobar donese patku, on gurne prst patki u guzicu, lizne prst i kaže: • Ova patka je iz Šangaja! Ja sam tražio PEKINŠKU patku! Konobar se vraća sa novom patkom, kritičar opet gurne prst patki u guzicu, lizne prst i ljutito kaže: • Ovo je Indonežanska patka! HOĆU PEKINŠKU PATKU! Konobar donosi treću patku i posle testa prstom, čovek zadovoljan potvrdi da je ovo stvarno Pekinška patka. Drugi konobar koji je to sve pomno pratio priđe mu i upita ga: • Izvinite, znate, ... ja sam siroče i ne znam gdje sam rođen, ... kada bi mogli da mi pomognete bio bih Vam veom zahvalan.

Lepo je kada ti je pas prijatelj. Ružno je kada ti je prijatelj džukela.

Venčali se Lala i Sosa. U crkvi sve bilo kako treba. Došlo vreme i za prsten. • Prsten - traži popa od Lale. Lala gleda u oltar. Priskače kum i kaže: • Oče popo, znate, Lala je prigluv. Morate vikati! Neće popa da pravi galamu u svetom hramu, pa da bi objasnio šta traži, poče da kažiprst desne ruke provlači kroz krug između palca i kažiprsta leve ruke. Lala gleda, gleda, pa mu sinu: • Aaaa to, oče popo! Jesam, jesam, nekol'ko puta!

• O čemu maštaš, prijatelju? • Voleo bih da imam toliko para da mogu par slonova da kupim. • Šta će ti slonovi, pobogu? Šta bi radio sa njima? • Ma, nije mi do slonova, već do toliko para.

Ulazi Vučić u kafanu i konobar ga pita: • Sto za jednog? A Vučić odgovori: • Ma to su pogrešno preneli, ja to nikada nisam rekao!

Dođe pacijent kod doktora i kaže: • Doktore, ja sam mnogo neodlučan. Doktor odgovori: • Dobro, sredićemo to. A pacijent će: • A možda i nisam.

Igrao sam Loto. Dobio sam isto što i mlada prve bračne noći.

Došao peder na benzinsku pumpu. Pogleda levo, pogleda desno, nema nikoga! Uzme crevo, stavi ga sebi u guzicu i počne da radi ... Vidi ga pumpadžija kroz izlog i vikne: • Hej, budalo, šta to radiš?! To je dizel! • A meni super! - kaže peder.

Neki ljudi ne zaslužuju da ih nazivate "pičkom". Nemaju ni tu dubinu, a ni toplinu.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Otišao Milojko u švaleraciju i izdao ga đoka, pa se načisto obrukao. Gleda on njega, besan kao ris i kaže mu: • Čekaj, čekaj, dok dođem kući, .... presudiću ja tebi, nećeš ti mene više da brukaš i zajebavaš! Dođe Milojko kući, uzme sekirče, stavi đoku na panj i zamahne ... Taman on zamahne, đoka sklizne sa panja. Milojko još jednom zamahne, đoka opet sklizne sa panja. Milojko popizdeo, pa mu kaže: • Mater ti jebem, sekirče vidiš, a pičku ne vidiš ...!