VICOTEKA

U otmeni restoran dolazi veliki poznavalac hrane i kaže konobaru:
• Želim da mi donesete pekinšku patku!
Konobar donese patku, on gurne prst patki u guzicu, lizne prst i kaže:
• Ova patka je iz Šangaja! Ja sam tražio PEKINŠKU patku!
Konobar se vraća sa novom patkom, kritičar opet gurne prst patki u guzicu, lizne prst i ljutito kaže:
• Ovo je Indonežanska patka! HOĆU PEKINŠKU PATKU!
Konobar donosi treću patku i posle testa prstom, čovek zadovoljan potvrdi da je ovo stvarno Pekinška patka. Drugi konobar koji je to sve pomno pratio priđe mu i upita ga:
• Izvinite, znate, ... ja sam siroče i ne znam gdje sam rođen, ... kada bi mogli da mi pomognete bio bih Vam veom zahvalan.

Otišao Mujo u džunglu i posle par godina se vraća nazad u Bosnu i sreće Hasu na ulici:
• Pa kako je, čoveče, kako je bilo u džungli?
• Ma haos je bilo, ali sam oboleo od jedne bolesti pa su morali da mi odseku ruku i onu stvar. Pa su mi mesto ruke stavili ruku od gorile, a mesto one stvari stavili surlu od slona.
• Auuuuu, pa kako se sada snalaziš sa novim organima?
• Pa ruka je OK, malo je dlakavija ali je u redu. A ona stvar nije baš najbolje, ... ponekad počne da čupa travu i da je tura u bulju!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Trči žena za tramvajem i dere se:
• Stani molim te, žurim na posao!
Putnici u tramvaju počeše da viču na vozača, on zaustavi tramvaj i otvori vrata, žena uđe u tramvaj i reče:
• Hvala Vam puno, hajde sad, karte na pregled, svi do jednog ...

Čovek vozi kola, a žena mu stalno dobacuje:
• Sporije vozi, ... sporije, izginućemo negde.
Istovremeno sa zadnjeg sedišta tašta dovikuje:
• Brže zete, brže, ... zakasnićemo.
Čoveku pukne film, pa se prodere:
• Dobro bre ženo, u pizdu materinu, ... ko ovde vozi kola: ti ili tvoja majka?!

Idu dve čačkalice ulicom i vide iglu. Kaže jedna čačkalica onoj drugoj:
• Vidi Robokap!

Depresija u Srbiji je kada se više ne radujete ni tuđoj nesreći.

U školi, učiteljica pita Pericu:
• Perice, nabroj mi pet stvari koje sadrže mleko.
• Učiteljice, ovako: sir, kajmak, puter i babine dve krave!

Razgovaraju dva policajca i pita jedan drugog:
• Ge si ti rođen?
• Kod kuće, a ti?
• Ja sam u bolnici.
• A što, šta ti je bilo?

Došao u atelje čuvenog slikara ambiciozni otac i doveo svog sina:
• Eto vam ga, naučite ga da slika ...
• Pa to nije baš tako lako i jednostavno. Za slikanje se treba roditi ...
• Pa, zar ga ne vidite da je već rođen?!

Ulazi turista sa ženom u kafanu u Crnoj Gori i zove kelnera:
• Molim vas, dve kafe - jednu gorču i jednu slađu.
• E, jado, nemam ti ja džezvu na pregrade.