VICOTEKA

U otmeni restoran dolazi veliki poznavalac hrane i kaže konobaru:
• Želim da mi donesete pekinšku patku!
Konobar donese patku, on gurne prst patki u guzicu, lizne prst i kaže:
• Ova patka je iz Šangaja! Ja sam tražio PEKINŠKU patku!
Konobar se vraća sa novom patkom, kritičar opet gurne prst patki u guzicu, lizne prst i ljutito kaže:
• Ovo je Indonežanska patka! HOĆU PEKINŠKU PATKU!
Konobar donosi treću patku i posle testa prstom, čovek zadovoljan potvrdi da je ovo stvarno Pekinška patka. Drugi konobar koji je to sve pomno pratio priđe mu i upita ga:
• Izvinite, znate, ... ja sam siroče i ne znam gdje sam rođen, ... kada bi mogli da mi pomognete bio bih Vam veom zahvalan.

Dva Crnogorca opljačkali banku, vratli se kući i doneli novac. 
Kaže jedan drugom: 
• I, hoćemo li da brojimo ili da čekamo da na Dnevniku kažu koliko smo uzeli?

Žena srednjih godina kod ginekologa:
• Doktore, neka i moj muž uđe u ordinaciju.
• Gospođo, nije valjda da nemate poverenje u mene, ja sam fini gospodin.
• Znam, doktore. Ali Vaša medicinska sestra je u čekaonici sama sa mojim mužem, a moj muž nije fini gospodin ...

Čak Noris ima iPhone sa celom jabukom!

Čuva Ciga ovce i svakog dana mu vuk pojede po jednu ovcu. Ciga se onda iznervira, iskopa veliku rupu i ubaci ovcu. Međutim, upadne i on u rupu, a u neko doba dođe vuk pa i on upadne. Dok su svo troje sedeli u rupi, začuje se ovca:
• Meee!
A Ciga će:
• Nema tu - Meee! - Zna se po koga je gospodin vuk došao!

Prilazi Mujo zgodnoj plavuši u supermarketu i kaže joj:
• Molim vas, izvinite, izgubio sam ovde negde Fatu.
• Kakve ja veze imam sa njom?
• Ajde da čavrljamo malo, jer se obično odmah pojavi čim priđem nekoj zgodnoj curi ...

Mujo polagao testove na vozačkom ispitu. Član komisije čita rezultate:
• Mujo, niste položili ispit. Imate 28 grešaka.
• Kako je to moguće? Pa odgovorio sam na sva pitanja!
• Da, ali pogrešno. Zaokružili ste sve odgovore pod B!
• Pa ja za B i polažem - odgovori Mujo.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Krenule tri kornjače na put oko sveta. Kada su stigle u pustinju, sete se da su zaboravile da ponesu vodu. Dogovore se da treća kornjača ode po vodu, a da druge dve ne jedu sve dok se ona ne vrati. Prođe šest meseci, pa prva kornjača reče:
• Hajde da jedemo!
• Ne smemo da prekršimo obećanje – odgovori druga.
Prođe još šest meseci, a treće kornjače još uvek nema. Druga kornjača tada reče prvoj:
• E, hajde da jedemo!
• Pre šest meseci ti meni nisi dozvolila, pa neću ni ja tebi sada.
Prođe još šest meseci pa i prva i druga kornjača ipak počnu da jedu, a iza kamena izviri treća kornjača i kaže:
• Strašno! Još nisam ni krenula, a vas dve već žderete.

Srela se dva čoveka na nebu:
• Od čega si ti umro?
• Od zime!
• A ti?
• Od sreće!
• Kako to – od sreće?!
• Eto, dođem ja kući, zateknem ženu u krevetu i odmah pretražim celu kuću: podrum, tavan, ispod kreveta. Ne nađem nigde nikog i od sreće umrem.
• E, idiote, da si pogledao u zamrzivač, danas bismo obojica bili živi!

Ide mali Perica ulicom i sretne jednu gospođu, pa je upita:
• Oprostite gospođo, gde je ovde javna kuća?
Gospođa mu opali šamarčinu i ode. Ide tako on dalje, sretne policajca:
• Oprostite gospodine, gde je ovde javna kuća?
Policajac mu, takođe, opali šamarčinu. Crvenih obraza Perica se vrati kući i s vrata kaže:
• Ćale, jebo te kišobran, idi sam po njega ...