VICOTEKA

Ne stidim se svoga siromaštva, do njega sam došao poštenim radom.

Sedi mali Perica tužno, pa ga mama pita:
• Šta ti je, što si tužan?
• Kaznio me je tata zbog nečega što uopšte nisam uradio.
• A šta to nisi uradio?
• Domaći.

Zašto nisu kremirali Đinđića?
• Zato što bi ga Čeda ušmrkao.

Pita Fata komšinicu:
• Čime se bavi tvoj muž?
• Aaa, on ti je agronom muzičkog smera!
• Kako to, matere ti?
• Pa, čuva ovce i svira frulu!

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica:
• Mama je bolesna, otišla sam kod nje.
On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica:
• Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj.
Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu:
• Sanjaj o meni.
Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu:
• Kuda? Kuda?

Ona ženska stvar je kao diploma - neko se muči ceo život da dođe do nje, neko je kupi za sitne pare, a neko je dobije na lepe oči ...

Trči Mujo po ulici, naleti na Hasu i ovaj ga pita:
• Šta je, bolan, od koga bežiš?
• Ma juri me neki ludak!
• Pa kako izgleda?
• Ima dugačku kosu i skroz je ćelav.
• Kako to može?
• Pa kažem ti da je ludak!

Kod mene u autu stalno novogodišnja atmosfera. Uvek svetle lampice za gorivo, ulje, aklumulator, pojas, ...

Pita učiteljica:
• Perice, zašto juče nisi bio u školi?
Perica odgovori:
• Izvolite, mama je napisala opravdanje.
Učiteljica ponovo pita:
• A šta ti je bilo?
• Ne znam, nisam pročitao šta je mama napisala.

Psihijatar možda i može da pomogne, ali je psovanje jeftinije.

Poklanjam pudlicu. Zvati od 5 po podne do 10 uveče. Ako se javi ženski glas - odmah spusti slušalicu!