VICOTEKA

Ne stidim se svoga siromaštva, do njega sam došao poštenim radom.

Došao Lala u Njujork i sedne u taksi koji vozi crnac:
• Izvinte, gos’n crnac, ja bih do centra!
• Može, kaže crnac!
• Ijao - kaže Lala - ta vi znate srpski, gos’n crnac! Ta, gde ste ga naučili?
• U Srbiju, čoče!
• U Srbiji? Ta sjajno! A gde ste to bili u Srbiji, moliću lepo?
• A u Beograd, a đe bi?
• Ta u Beogradu, lepo, a kandak ste vi tamo, gos’n crnac, nešto studirali?
• Ne, no si ti studira - kaže crnac - Naravno da sam studira!
• A šta ste studirali, ako nije tajna, gos’n crnac?
• A, medecinu, čuj, što bi drugo!
• A jeste li završili, gos’n Crnac!
• A nijesam jado, nijesam!
• Ta što, pobogu, gos’n crnac?
• A upa sam u loše društvo!

Na jednom delu gradilišta rade Italijan, Turčin i Mujo. Za vreme užine Italijan je izvadio špagete, Turčin kebab i Mujo sendvič. Turčin je rekao:
• Ako mi žena sutradan pripremi ovo isto za užinu, ubiću se.
• I ja isto - kaže Italijan.
• I ja - kaže Mujo.
Sutradan su sva trojica imali istu užinu. Popeli su se na dizalicu i bacili se sa nje i poginuli. Kada su na sahrani njihove žene saznale razlog samoubistva, Italijanka i Turkinja pale su na kolena i rasplakale se, ali Fata je samo bila začuđena.
• Zar nisi tužna zbog ovoga - pitali su je ostali.
• Pa Mujo je svaki dan sam sebi spremao užinu - rekla je Fata.

Ide Milojko ulicom. U susret mu ide devojka:
• Ah – pomisli on – kad bi ona moja Radojka imala takve noge.
Posle nekoliko stotina metara, prolazi još jedna devojka:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takve grudi!
Posle nekih stotinak metara još jedna:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takvu guzu!
Stiže Milojko do kuće ... na kapiji stoji Radojka:
• Ah Radojka ... celim putem sam o tebi razmišljao.

Upao zec u rupu i nikako ne može da izađe. Naiđe lisica, spusti mu rep i on izađe. Kaže on liji:
• Ako ti bude trebala pomoć ti me zovi.
Kroz nekoliko dana upadne lisica u tu istu rupu. Naiđe zec i spusti joj rep, ali kako mu je rep bio kratak, lisica nije mogla da ga uhvati. On brzo otrča po kola i na sajlu izvuče lisicu.
Naravoučenije : Nije važno koliki ti je, važno je da imaš kola.

Pošao proliv u diskoteku. Kada je stigao, zatekne ga govno na vratima i kaže mu:
• Ti ne možeš da uđeš, ovo je klub samo za čvrste momke!

Trči Milojko ulicom sa makazama u ruci i sretne ga Radojko, pa ga pita šta se dešava, a on mu odgovara:
• Žurim u bolnicu. Tašti mi život visi o koncu!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Pesimista vidi samo tamu u tunelu. Optimista vidi svetlo na kraju tunela. Realista vidi da je to svetlo u stvari voz. A mašinovođa vidi tri idiota na pruzi.

• Halooo?
• Izvolite, gospodine, dobili ste tehničku podršku.
• Ne radi mi ruter od Interneta.
• Ok, koja lampica vam trenutno svetli?
• Ona od bojlera. Da ugasim?

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče:
• Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu,  sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas.
Slovenac odgovara:
• Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati.
Pita ga Hrvat:
• Pa šta piše na plakatima?
Slovenac odgovori:
• Ne znam ... ne čitam ćirilicu.