VICOTEKA

Ne stidim se svoga siromaštva, do njega sam došao poštenim radom.

Pita žena muža:
• Dragi, šta ima na televizoru?
A muž će na to:
• Prašina draga, prašina!

Postoje dve vrste žena: DOBRE i MNOOOGO dobre žene.
• DOBRE žene imaju: dobro D, male P i mogu lepo da drže K, pri čemu je D - domaćinstvo, P - potrebe, a K - kuhinja ... a to što ste vi pomislili, ... to su MNOOOGO dobre žene.

Svađaju se u kolima Mujo i Fata u povratku iz grada. Naiđu na dve svinje. Mujo će besno:
• Fato, je l' ti ono rodbina?!
A Fata će na to:
• Jeste, jeste, ... svekar i svekrva!

Prišao sam joj i odlučno rekao:
• Lutko, ja sam rešen da sa tobom večno plešem!
A onda sam čuo glas iza sebe:
• Gospodine, izađite iz izloga!

Pita Perica oca šta znači fiktivno a šta faktički!?
• Idi pitaj mamu i sestru da li bi spavale sa nekim Švabom za 10.000 eura, pa se vrati da ti objasnim!
Ode Perica i pita mamu, a ova mu kaže:
• Pa u principu ne bih, ali pošto nam trebaju pare onda bih!
Posle toga ode Perica da pita sestru, a ova k'o iz topa odgovori:
• Bih, kako ne bih, za te pare!
Vrati se Perica ocu i ispriča mu šta su mu odgovorile, a otac će mu::
• Eto sine vidiš – mi fiktivno u kući imamo 20.000 eura, a faktički dve kurve!

Direktor saopštava mladom službeniku:
• Strašno mi je žao što moram da Vas otpustim, bili ste mi kao rođeni sin, ... lenj, bezobziran i nezahvalan!

Dolazi čovek u crkvu i kaže:
• Oče, grešio sam, ukrao sam od Piroćanca!
A ovaj će mu:
• Sine, to nije greh, to je Božije čudo!

Prevarila Fata Muju i priznala mu. Mujo je, sav snužden, upita:
• Pa, dobro, Fato, zar ti ja nisam bio dobar? Sve sam ti ugađao.
Fata odgovori:
• Mujo, veruj, desilo se sasvim slučajno.
Mujo je zbunjeno pogleda i upita:
• Kako slučajno?
Fata krenu da objašnjava:
• Bio je mrak, ja legla da spavam. On ušao na kapiju - isto kao ti. Ušao u kuću - isto kao ti. Ušao u sobu - ama, isto kao ti. Legao pored mene - ama, baš kao ti. Sredio me ama isto kao ti. E, kad je rekao da će još jednom, tek sam onda shvatila da to nisi ti.

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...

Moje komšije slušaju dobru muziku, ... hteli to oni ili ne!