VICOTEKA

Prevarila Fata Muju i priznala mu. Mujo je, sav snužden, upita:
• Pa, dobro, Fato, zar ti ja nisam bio dobar? Sve sam ti ugađao.
Fata odgovori:
• Mujo, veruj, desilo se sasvim slučajno.
Mujo je zbunjeno pogleda i upita:
• Kako slučajno?
Fata krenu da objašnjava:
• Bio je mrak, ja legla da spavam. On ušao na kapiju - isto kao ti. Ušao u kuću - isto kao ti. Ušao u sobu - ama, isto kao ti. Legao pored mene - ama, baš kao ti. Sredio me ama isto kao ti. E, kad je rekao da će još jednom, tek sam onda shvatila da to nisi ti.

Sretnu se Mujo i Haso. Pita Mujo:
• Đes' ba, Haso, nema te petnaest dana?
• Ma, juče me skinuli sa aparata ...
• Auh ... matere ti, da sam znao, doš'o bih ti u posetu.
• Ma, jarane, nisam bio u bolnici, nego u kladionici!

• Vidimo se večeras ...
• Ne mogu, imam smrtni slučaj!
• Ijao, baš mi je žao, ... a ko ti je umro?
• Umrla mi svaka želja da te vidim!

Jednog jutra u gradski autobus ulazi čovek koji sav smrdi na alkohol i seda na sedište pored sveštenika. Kravata mu umrljana od hrane, lice umrljano ženskom šminkom, a iz džepa mu viri poluprazna flaša votke. Čovek otvori novine i poče da ih čita ... Posle pet minuta, spusti novine i upita sveštenika:
• Svešteniče, recite mi šta uzrokuje artritis?
Sveštenik pogleda čoveka, pa mu reče:
• Sine moj, uzrok artritisa leži u raskalašnom životu, u druženju sa prostitutkama i ljudima sumnjivog morala, u neprekidnom ispijanju alkohola, u nemoralu prema bližnjima, ali i iz manjka lične higijene ...
Čovek začuđeno pogleda sveštenika, i promrmlja sebi u bradu:
• Neka sam proklet, hmmmmm ... - i ponovo podiže novine i nastavi da ih čita.
Sveštenik se pokaja što je bio tako oštar na rečima i poče da se izvinjava čoveku:
• Strašno mi je žao, nisam smeo da Vas ovako oštro iskritikujem ... Nego, recite mi, koliko dugo bolujete od artritisa?
Čovek zbunjeno pogleda sveštenika i reče:
• Svešteniče, ja nemam artritis, ... nego piše u novinama da ga Papa ima.

Dođe Perica u crkvu da se ispovedi:
• Oče, zgrešio sam.
• Šta si uradio?
• Spavao sam se sa kurvom.
• Je l’ sa onom u knjižari preko puta?
• Ne.
• Je l’ sa gospođom u trafici na uglu?
• Ne.
• Je l’ sa konobaricom iz kafane u sledećoj ulici?
• Ne.
• Ma dobro, nije ni važno. Izmoli deset očenaša i nemoj više to da radiš.
Izađe on na ulicu i kaže Ivici koji ga je čekao ispred:
• Idemo Ivice, saznao sam tri nove adrese.

Razgovor za posao u državnoj firmi:
• U redu. Recite mi onda, zašto żelite da radite kod nas?
• Daj bre tata, nemoj da me zajebavaš ...

Razgovor babe i unuka:
• Još samo da završiš fakultet, pa mogu da umrem ...
• Baba, završio sam faks!
• Još samo da se oženiš, pa mogu da umrem ...
• Čekaj baba, nismo se tako dogovorili!

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače:
• Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam?
• Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji.
Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže:
• A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad?
• Pa nisam znala šta si nacrtô.
• E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!

Izveo Bosanac Dalmatinku na večeru. Dalmatinka naručuje:
• Ja ću dagnje ...
• Ne kaže se dagnje, nego jagnje, bona - prekide je Bosanac!

Dolazi Mujo kući kasno, legne u krevet, pa počne da se pribija uz Fatu. Fata negoduje:
• Nemoj Mujo, ne mogu večeras, boli me glava.
• Šta je vama ženama danas, k'o da ste se sve dogovorile?

Ili odeš preko i sanjaš rodno mesto, ili ostaneš i sanjaš radno mesto!