Pet vrsta piva

• Nabroj mi pet vrsta piva. • Zaječarsko, Lav, Hajneken, Staropramen i Jagodinsko. • Dobro, a sada mi nabroj pet vrsta kondoma. • Durex, ... ? • Ne ide, aa? • Ne. • Ne znaš? • Ne znam. • Pa, da manje piješ, a više jebeš, znao bi!

Razgovaraju dva policajca: • Šta bi ti više voleo da budeš, glup ili ćelav? Drugi će na to: • Pa ja bih više voleo da budem glup. • Što? – pita onaj prvi. • Pa ne vidi se na prvi pogled.

U sred noći probudi žena muža i kaže: • Dragi, baš sam nešto ružno sanjala i prepala sam se. Znaš, kada sam bila mala i kad sam se u sred noći bojala mraka, ili kad mi je bilo hladno, mama bi me uvek privila ka sebi, zagrlila i poljubila. A muž će: • Pa ti stvarno nisi normalna!? Sad, u pola noći, da te vozim kod mame?

Ode Piroćanac sa porodicom na more. Dok su se brčkali, mali Žikica zavapi: • Tatko, tatko, progutao sam malo vode! Piroćanac će na to: • Gutaj sine, sve je to tatko platio!

Plavuša razmišlja: • Kako da mu ne dam, kada zna da imam?

Razgovaraju dva pomfrita: • Hajde da vodimo ljubav! - predloži jedan. Na to će drugi pomfrit tužno: • Ne mogu, imam kečap.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

U bolnici, pored bolesničke postelje: • Izvinite, koliko ste visoki? • Tačno metar i sedamdeset i pet, doktore - jedva izgovori pacijent. • Hvala, ... i ... samo, da znate, ... ja nisam doktor, već stolar!

• Gledala mi ciganka u dlan. • I ..., šta ti je rekla? • Rekla mi je: "Do 35. godine nećeš imati para i mnogo će se mučiš" • A posle? • Pa rekla mi je: "Posle će se navikneš"

Doktor: • Pušite li? Pacijent: • Ne. • Pijete li? • Ne. • Jedete masno? • Ne. • Nervirate se? • Ne. • Pijete neke lekove? • Ne. • E, jebo si mi mater sad ...

Kako Kinezi žive tako dugo kad ih prave Kinezi?