VICOTEKA

Kaže baba unuku koji igra igrice:
• Uh, bre dete, ta vaša generacija je mnogo zavisna od tehnologije!
• Ćuti baba, imaš pejsmejker!

Pop sretne Zemunca i kaže:
• Hristos vaskrse, mladiću!
Zemunac odgovara:
• Čuo sam brate, znači strašno!

Čovek vozi kola, a žena mu stalno dobacuje:
• Sporije vozi, ... sporije, izginućemo negde.
Istovremeno sa zadnjeg sedišta tašta dovikuje:
• Brže zete, brže, ... zakasnićemo.
Čoveku pukne film, pa se prodere:
• Dobro bre ženo, u pizdu materinu, ... ko ovde vozi kola: ti ili tvoja majka?!

• Dragi moj mužiću, imam dobru i lošu vest.
• Daj prvo dobru.
• Dobili smo popust u auto servisu ...

Uhvatila mačka miša i taman da ga pojede, miš će njoj:
• Nemoj maco, namestiću ti da pojedeš mog brata, ima bar 3 kila!
• Ma, meni se baš ti sviđaš.
• Nemoj, maco, namestiću ti moju sestru, da samo znaš kako je bela i debela!
• Ali, ti si baš sladak i ukusan.
• Nemoj, evo, namestiću ti mog ćaleta, znaš da je k’o tenk!
• Hmmm ... njega već odavno sanjam u stomaku. Može!
Pusti njega mačka, ali on odmah ulete u rupu.

Pouka priče: Obećavaj mački kule i gradove dok ne uđeš u rupu, a onda se pravi lud.

Vozi pop auto i naiđe na mrtvo magare koje leži na putu. Stane, nazove policiju i kaže:
• Alo, ovde pop Milojica, imate jedno mrtvo magare na putu pa zovem da ga maknete, da se neko ne bi slupao.
Policajac je hteo da se našali pa upita popa:
• Aha pope, jesi li mu očitao molitvu?
A pop će njemu:
• Nisam, sad ću, nego sam hteo prvo rodbini da javim!

Političari nisu krivi što je narod bez posla. Narod je kriv što su ti političari na poslu.

Došao Perica sav umazan kući. Otac mu kaže:
• Znaš, Perice, ti si jedno malo prase. Znaš li ti, Perice, uopšte šta je to?
• Znam, tata. To je dete jedne velike svinje!

Potrčao je u susret tramvaju. Nažalost, tramvaj ga nije prepoznao.

Plavuša se zaposlila kao učiteljica u osnovnoj školi. Prvi put kada je vodila decu na čas fizičkog vaspitanja, primetila je da se sva deca igraju zajedno, osim jednog dečaka koji je stajao po strani potpuno sam. Prišla mu je i pitala ga da li je sve u redu, na šta joj je dečak odgovorio da jeste.
Nakon nekog vremena primetila je da dečak još uvek stoji sam. Ponovo mu je prišla i pitala ga:
• Hoćeš li da ja budem tvoja prijateljica? 
• Može! - reče dečak.
• Dobro, onda mi reci zašto se svi igraju, a ti ovde stojiš sam?
• Ja sam golman - reče dečak.

Kad neko kaže da gaji osećanja, ja ga zamišljam kako ih seje, zaliva, đubri, ubere, osuši, ... i na kraju popuši.