VICOTEKA

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...

• Joj doktore, boli me, evo tu ... stomak ...
• Dobro, dobro, sad ćemo pogledati, hajte vi skinite se.
• Ajoj doktore, mene je sram, aj' ti prvi!

Pošla grupa prijatelja u lov. Rezervisali su dvokrevetne sobe, ali niko nije hteo da deli sobu sa Perom, koji je užasno hrkao. Odlučili su da nije pošteno da jedan isti sve vreme bude sa njim, nego će se smenjivati. Posle prve noći uz Peru je jedan od njih ustao sav razbarušen i sa ogromnim podočnjacima. Ostali su zabrinuto pitali:
• Čoveče, šta se desilo?
• Ma, pustite. Pera je toliko hrkao da sam cele noći samo sedeo u krevetu i gledao.
Sledeće noći je drugi bio na redu. Ujutru isto - izgledao je strašno bled, naduven, jedva se držao na nogama. Kada su ga pitali kako je bilo, odgovorio je:
• Bilo je nepodnošljivo. Pera struže kao motorna testera. Cele noći sam ga samo gledao.  Slično su prošli i ostali. Onda je red došao na Radašina. Ujutru se pojavio odmoran i čio, uređen i odlično raspoložen. Nisu mogli da veruju svojim očima. Kada su ga pitali kako je moguće da je ustao odmoran posle Perinog strašnog hrkanja, rekao je:
• Dakle, spremali smo se za spavanje. Prišao sam Peri, zagrlio ga, pljesnuo po dupetu i uz nežan osmeh poljubio ga za laku noć. Posle je on cele noći samo sedeo i gledao me, dok sam ja mirno spavao.

Došao u Crnu Goru novopečeni gazda iz Rusije, pa kaže svom čoveku:
• Treba mi sutra 18 jakih crnogorskih momaka za posao.
• Nema problema šefe, sutra su tu.
Drugi dan stiže kamion sa 22 čoveka. Gazda pita:
• Pa šta je to? Rekao sam 18 Crnogoraca, a ne 22.
• Pa šefe, ima 18 Crnogoraca, plus 4 Bosanca.
• Koji će mi moj četiri Bosanca?
• Pa da ih istovare.

Zaustavi policajac vozača koji je vozio oko 200 na sat kroz naseljeno mesto:
• Mogu da objasnim ... - poče vozač da se pravda.
• Bolje ćuti! - reče policajac - Prvo se lepo o'ladi malo u ćuzi, pa onda objašnjavaj komandiru!
• Ali, molim vas ... - poče vozač ponovo - Samo da vam kažem ...
• Tišina! - dreknu policajac - Polazi sa mnom!
Nakon dva sata u zatvoru, policajac prilazi zatvoreniku:
• Možda ćeš ipak imati sreće. Komandir je na venčanju svoje ćerke, pa je verovatno dobre volje.
• Ne verujem, ... ja sam mladoženja ...

Neki gost došao kod Piroćanca, pa kaže:
• Baš si bezobrazan! Kad ti god dođeš kod mene, ja te počastim nečim, a kad ja dođem kod tebe, crkavam od gladi. Ajde, daj nešto da pojedem.
Piroćanac će na to:
• Voliš li pasulj od juče?
• Kako da ne, ajde daj!
• E pa, ako voliš, onda navrati sutra!

Ide neko društvance kroz park, pa naiđe na tipa koji obrađuje devojku u nekom grmlju. I, momci ko momci, moraju nešto da dobace, pa će tako jedan:
• Majstore, ostavi nešto i za nas!
A tip im odgovori:
• Ne mogu, sve sam stavio.

• Juče sam čestitala rođendan svekrvi: Želim Vam sve ono što Vi želite meni, ali dvaput više! - Ne znam zašto se namrštila ... !?

Brijući mušteriju, brica ga dva puta poseče. Da bi popravio utisak on započinje razgovor:
• Jeste li dolazili ranije kod nas?
• Ne, ruku sam izgubio u ratu!

Ulazi Perica u apoteku i već sa vrata vikne:
• Imate li kondome?
• Ne viči, mali! Stani u red i pričekaj! – prekori ga apotekarka, a kad je došao na red, pouči ga - Mali, kao prvo: nije lepo to glasno govoriti; kao drugo: to nije za malu decu, i kao treće: koji ti broj treba?
Istim poučnim tonom Perica joj odgovori:
• Kao prvo: nas su u školi učili da govorimo jasno i glasno; kao drugo: ne treba mi to za decu nego protiv dece, i kao treće: sestri trebaju svi brojevi, jer ide na matursko!

Bili Slovenac, Bosanac, Srbin i Crnogorac u jednom avionu. Iznenada, avion se pokvari i počne da pada. Pošto su u avionu bila samo tri padobrana, a njih četvorica, svaki počne da se otima za padobran. Kaže Crnogorac:
• Nas je malo. Ako ja poginem, biće nas još manje.
Bosanac mu da padobran. Zatim kaže Slovenac:
• Mi Slovenci smo pametni ljudi, šteta bi bilo da ja poginem. Srbin mu da padobran. Slovenac i Crnogorac iskoče, a Bosanac kaže Srbinu:
• Šta ćemo ja i ti, jarane? Nas dvojica, a jedan padobran.
Srbin odgovori:
• Ne brini se ti ništa, imamo mi dva padobrana. Ja sam Slovencu dao ranac – on je pametan, smisliće nešto do zemlje.