VICOTEKA

Dogovorili se Mujo i Haso kako će ubiti bika, pa Mujo kaže:
• Ja ću ga primiti za rogove, a ti ga maljem udri po glavi i tako čemo ga ubit.
Mujo primi bika za rogove a Haso zamahne te udari. Međutim biku ništa. Haso zamahne još jednom, a biku opet ništa. Mujo će na to:
• Haso, jebo ti bog mater, ako me još jednom udariš po glavi, pustiću bika.

Dolazi Haso na autobusku stanicu, kad ima šta da vidi, jaran Mujo ide od jednog do drugog autobusa i ljubi ih sve redom. Gleda Haso i ne veruje svojim očima, pa zaustavi Muju i pita ga:
• Bolan, Mujo, šta radiš to, što ljubiš autobuse?
Mujo se nasmeja i odgovori:
• Jarane, jedan od njih mi je udario taštu, al' ne znam koji ...

Kada umreš, ti ne znaš da si umro i nije ti teško. Teško je drugima. Isto je i kada si glup.

Prolazi zeka šumom i puši cigaretu. Sretne ga krava, pa mu kaže:
• Kako te nije sramota? Tako mali, a već pušiš?!
Na to će zeka:
• Ko si ti da mi to kažeš? Pogledaj se!
Krava ga iznenađeno pita:
• Šta mi fali?
A zeka odgovori:
• Pogledaj se kolika si, a ne nosiš grudnjak!

Menjam zdravstvenu za štednu knjižicu.
Šifra: Zdravlje je najveće bogatstvo.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pričaju dva šeika:
• Mnogo volim sportski tip žena.
• I ja. Juče sam se oženio odbojkaškom reprezentacijom.

Razgovaraju dve prijateljice:
• Joj, što si mi lepa na ovoj slici! Od kad je to?
• Od pre 15 kila!

Fata se hvalila prijateljicama kako je smršala 5kg.
• Kako? - pitaju je.
• Mrkva, luk, krompiri, blitva ...
• Kuvala ili pržila? - zapitaju one.
• Kopala, ba.

Vratio se Gedža iz Pariza i priča komšijama ispred prodavnice, uz hladno pivo.
• E, bre, da gi vidite Pariz! To ti je lepota! Mulen Ruž, Notr Dam, Trijumvalna kapija ...
• A ženske? Kak'e su im ženske? – pitaju ga komšije.
• Ih bre, milina. Zgodne, vitke, sisate i, što je najbolje, svaka druga ‘oće se jebe!
• Uh, pa ti si se onda baš omrseo!
• Pa i nesam baš. Ja sam pituvao svaku prvu!

Jorgovanka zove komšinicu preko plota:
• Zorice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, Jorgovanka, ... i ja čekam muža!