Pustiću bika

Dogovorili se Mujo i Haso kako će ubiti bika, pa Mujo kaže: • Ja ću ga primiti za rogove, a ti ga maljem udri po glavi i tako čemo ga ubit. Mujo primi bika za rogove a Haso zamahne te udari. Međutim biku ništa. Haso zamahne još jednom, a biku opet ništa. Mujo će na to: • Haso, jebo ti bog mater, ako me još jednom udariš po glavi, pustiću bika.

Na času istorije galami nastavnik na Pericu: • Znaš li ti, neznalice, da je Abraham Linkoln u tvojim godinama bio odličan učenik? A Perica će: • A znate li Vi da je Abraham Linkoln u Vašim godinama bio predsednik Amerike?

Učiteljica kaže: • Deco, danas ćemo učiti promenu glagola. Perice, ako ti pevaš, kako ćeš reći? • Ja pevam. • Pravilno. A ako tvoja sestra peva, kako se onda kaže? • Ne krekeći!

Došao Ciga kod frizera: • Dobar dan, jel' može jedno šišanje? • Može - kaže frizer - kako želite? • Pa ovako kume, sa jedne strane mi ostavi rupu veličine pesnice, a sa druge tri-četiri manje rupice. Pozadi repovi da mi budu neravni, a šiške da mi idu ukoso i da budu retke ... • Pa ne znam da li ću znati tako da Vas ošišam. • A prošli put si znao, pička ti materina!

Šta se raspada brže od Yugo automobila? • Zemlja u kojoj se proizvodio.

Prolazi zeka šumom i puši cigaretu. Sretne ga krava, pa mu kaže: • Kako te nije sramota? Tako mali, a već pušiš?! Na to će zeka: • Ko si ti da mi to kažeš? Pogledaj se! Krava ga iznenađeno pita: • Šta mi fali? A zeka odgovori: • Pogledaj se kolika si, a ne nosiš grudnjak!

Dobio Perica jedinicu iz srpskog. Kad je došao kući mama ga pita šta je bilo, a Perica će: • Ma pisali smo sastav. Evo da ti pročitam: "Krenem ja jedan dan u školu, kad naletim na govno. Govno, onako zelenkasto, rekoh, mora da je Markovo, on jede puno graška. Idem ja malo dalje, naletim na još jedno govno. Govno onako žućkasto, kao da je Simino, on jede puno kukuruza. Šetam ja tako još malo i naletim na jedno baš veliko govno i pomislim: mora da je Đoletovo, on je debeo, puno jede, pa puno i sere". • Pa dobro, Perice, koja je bila tema sastava? - pita Pericu mama. • Prijatelj se u nuždi prepoznaje!

Svadba bez tuče nije svadba, reče mlada i opali šamar svekrvi.

Šetaju Adam i Eva rajskim vrtom i razgovaraju: • Evo, voliš li me? • Naravno, dragi, pa koga bih drugog?

Bio Mujo u Vijetnamu, rat se završio i vrati se on zajedno sa ostalim vojnicima. Pitaju nadređeni šta ko želi kao nagradu za učešće u ratu. Neko je tražio kuću, neko vilu na obali mora, neko jahtu, a Mujo reče: • Ja hoću po jedan dolar za svaki santimetar od vrha penisa do mojih jaja. Svi počeše da se smeju, ali želja je želja, to je njegovo pravo i mora se ispuniti, ma koliko blesavo izgledalo, pošteno je zaradio. Skupili se novinari, kamermani, ... čakaju merenje, ... 1cm, 2cm, ... 5cm, 6cm, ... 12cm, ... • Mujo, pa gde su ti jaja? • Ostala, ba, u Vijetnamu.

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu: • Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari! Nakon završenog posla, pita anđeo: • Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda? Bog reče: • Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine: - Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan. - Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek. - Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.