Nisi valjda i penal promašio

Došao fudbaler u crkvu da se ispovedi: • Oče zgrešio sam, opsovao sam Boga na utakmici. • Dobro sine, dešava se, a kako se to desilo? - upita pop. • Pa igrali smo utakmicu, ja sam napadač, i dobijem loptu sam pred golmanom, šutnem i on mi odbrani, odbije loptu u korner. • I tada si, naravno opsovao? • Ma nisam, nego smo izveli korner i ja udarim loptu glavom, ona pogodi prečku pa golmana i opet ode u korner. • Tada si sigurno opsovao? • Nisam, opet smo izveli korner, i odbije se lopta do mene, ja predriblam dva igrača, obiđem i golmana, šutnem, kad protivnički igrač rukom odbrani gol ... • To je to, tad si opsovao? • Ne nisam ni tad, uzeo sam da šutiram penal ... Pop će iznervirano: • Pa, nisi valjda i penal promašio, jebo te Bog!

Dođe čovek pred svetog Petra i umire od smeha: • Što se smeješ, čoveče? - upita ga sveti Petar. • Kako da se ne smejem, oni dole me još uvek operišu!

Ide Perica ulicom i sretne ga nastavnik: • Dobar dan, Perice. Znaš li, molim te, koliko je sati? • Pola tri, nastavniče. • Dobro, Perice, sedi.

• Doktore, jeste li baš sigurni da je mom mužu nužna operacija? Znate, veliki su to troškovi ..., - pita pacijentova žena lekara. • A mislite da će vam sahrana biti jeftinija? • Ma ne, ne, ali ne bih volela da platim i jedno i drugo.

U gradskom autobusu velika gužva, a neka baba se sa zadnjeg sedišta dere: • Ima li doktora u autobusu? Doktor, koji je sedeo napred, gura se kroz masu, staje ljudima na noge, pada jer se autobus ljulja i napokon stiže do babe i kaže: • Ja sam doktor, kome treba pomoć? Baba pogleda ka ukrštenici na krilu i reče: • Bolest, tri slova ...

Peričina majka piše pismo direktoru škole: • Poštovani gospodine direktore, nikada ne smete da kažnjavate našeg Pericu. On je divan, nežan i slabašan. Mi ga kod kuće nikada ne bijemo, osim u samoodbrani ...

Dođe Crnogorac u Beograd, uđe u prodavnicu i kaže: • Hoćete li mi, molim vas, dati kilo pomorandži? Prodavačica odgovori: • Može, a hoćete li kesu? • A ne, no ću ih kotrljat do Podgorice!

Dečji biseri: • Ne znam koliko imam godina. To se stalno menja. • Tata je odrastao na selu. On je kravu video uživo! • Jako sam se uplašio kad se mama razbolela. Pomislio sam da će tata da nam kuva. • Ja se ne svađam s roditeljima. Nisu moj nivo. • Kad se mama posvađala sa tatom, prvi put sam video leteće tanjire. • Životno osiguranje je novac koji dobije onaj ko preživi smrtni slučaj. • Usvajanje je bolja mogućnost. Tako roditelji mogu sami da izaberu svoje dete i ne moraju da prihvate baš ono koje su dobili. • Krave ne smeju brzo da trče, da ne bi prosule mleko. • Crvi ne grizu jer imaju rep i napred i nazad. • Breskva je kao jabuka sa tepihom. • Proleće je prvo godišnje doba. U proleće kokoške nose jaja, a seljaci krompir. • Psi obično vole vodu. Neki čak toliko, da u njoj i žive. To su morski psi. • Sve ribe nose jaja. Ruske čak kavijar. • Zoološki vrt je super. Tamo možemo da vidimo životinje koje i ne postoje. • Nisam kršten, ali sam zato vakcinisan.

Ulazi čovek kod doktora: • Doktore ja sam impotentan. • Samo opušteno.

Srela se dva čoveka na nebu: • Od čega si ti umro? • Od zime! • A ti? • Od sreće! • Kako to – od sreće?! • Eto, dođem ja kući, zateknem ženu u krevetu i odmah pretražim celu kuću: podrum, tavan, ispod kreveta. Ne nađem nigde nikog i od sreće umrem. • E, idiote, da si pogledao u zamrzivač, danas bismo obojica bili živi!

Na selu ima manje sranja nego u gradu. To je zato što se na selu stoka drži zatvorena.