Ni čoveka ni šofera

Sedi šofer kamiona u restoranu na pauzi i ruča. Dolaze trojica motociklista obučeni u kožu. Prvi prođe pored šofera, obori mu kafu u krilo i sedne za šank. Šofer ga i ne pogleda. Prolazi drugi, obori sok na stolu i ode za šank. Šofer ni pogleda, ni reči. Prolazi treći, prospe mu ručak i sedne za šank. Šofer ustane i napusti lokal bez reči. Prilazi plavuša konobarica da uzme narudžbinu. Motociklisti prokomentarišu: • Ovaj ovde što je bio – nema čoveka u njemu! Konobarica odgovori: • Ma, ni čoveka ni šofera, ne ume ni da se isparkira. Eno, vozio je u rikverc i pregazio tri motora.

Otac savetuje sina koji se sprema za letovanje na Tajlandu: • Sine, čuvaj se, jer ima svakakvih devojaka tamo, prostitutki, transvestita, ima da se zaraziš. Onda ćeš zaraziti komšinicu, a komšinica će zaraziti mene, ja mamu ... a ti znaš mamu kakva je! Pomreće nam pola komšiluka!

Rešio Lala da kupi sebi košulju, pa uđe u prodavnicu: • Dobar dan, `teo bi` da kupim jednu košulju ... • Koju boju želite? - pita trgovac. • Je l' imate boje jorgovana? Prodavac mu iznese pet-šest košulja, sve u nijansama boje jorgovana: • Koja vam se dopada? • Ta znate, ne paše mi nijedna od tih boja. U izlogu stoji jedna koja mi se baš sviđa. Odu oni do izloga i Lala prstom pokaza na belu košulju: • Evo, baš ova! • Zaboga, to nije boja jorgovana, to je bela košulja! • Ta, ima i belog jorgovana - reče Lala.

Kladila se dva Piroćanca u dva dinara ko će duže da izdrži pod vodom. Udovice su podelile po dinar!

Ulazi Mujo u pekaru: • Ima li bureka? • Nema. • A, ima li piroški? • Nema. • Ima li barem, jogurta? • Nema. • A šta ima? • Pa eto, ... radi se.

Dve prijateljice pričaju o garderobi: • Eh da znaš kakvu lanenu suknju sam imala, ... ali moljci je pojedoše ... • Eh, a ti da znaš kakvu košulju od konoplje sam imala, ... ali sin je popuši ...

• Vođe Radio Podgorica. Dobro jutro, radni narode Crne Gore. Tačno je sedam sati i 300 minuta.

Došla baba kod zubara sa 100 eura da da joj stavi zube. • Sinko, daj mi neke zube za male pare, stara sam i ne mogu da jedem. • Imam, baba, porculanske. • Koliko ti oni koštaju? • 500 eura. • Imaš li, sinko, neke jeftinije? • Imam, baba, keramičke. Oni su ti 300 eura. • Joj, sinko, pa ja imam samo 100 eura, daj mi stavi bilo kakve za te pare. • Dobro, baba, imam za te pare, metalne zube. Samo kada ti ih stavim i kada odeš kući, ako se nađeš napolju kada je grmljavina i nevreme, ti onda zabij glavu u zemlju. • Dobro, sinko. Stavi on njoj metalne zube, ode baba u svoje selo i jednog dana dok je čuvala ovce, poče da grmi, seva i baba se seti saveta i zabi glavu u zemlju. Prolazio pored seljak, vide babu kako se naguzila, priđe joj otpozadi i opali je. Kad čuješ babu iz zemlje: • Udri, grome, al' do zuba nećeš doći.

Milica, došla sva uplakana kod majke i natečena. Majka je sva zabrinuta upita: • Šta ti se desilo, crna kćeri! Desno, oko ti je plavo, a ni levo ne izgleda baš najbolje! • To me je muž sredio! • Kako muž, pa ja sam mislila da je on na službenom putu? • To sam i ja mislila ...

Predao Lala mleko i jave mu iz mlekare da su mu napokon platili. Zovne on bankarsku službenicu u osam ujutru i pita: • Dobro jutro, Lala ovde, jesu mi legle pare na račun? Bankarska službenica proveri i potvrdi: • Jesu, gospon Lalo! Zove Lala svaki sat do kraja radnog vremena i isto pita: • Dobar dan, Lala ovde, jesu mi legle pare na račun? Iznervirana službenica banke u četiri posle podne nakon desetog poziva izdere se na telefon: • Jesu Lalo, pa rekla sam ti već deset puta! Nemoj biti dosadan! Lala se veselo nasmeja i odgovori: • Ta, to ja samo da vidite kako je nama kad nas zovete za kredite!

Objašnjava otac petogodišnjem Perici: • Ako hoćeš da budeš jak kao tata, moraš da pojedeš sav spanać iz tanjira. A Perica odgovara: • Neću da budem jak kao tata. Hoću da komandujem kao mama.