Igra proleća

Predloži Lala Sosi: • Soso, dušo, hoćemo se igrati proleća? • Može. A kako se to igra? • Ta, lepo, ... ja te jebem, a ti cvetaš!

Udala se Leposava za Milojicu, a njegova porodica je bila izuzetno siromašna. Kako je htela da se pokaže kao dobra domaćica, reši da malo dovede kuću u red i upita svekra: • Jel' imate pajalicu, hoću da obrišem prašinu. • Nemamo, snaho! Ona ne bi lenja, odseče svekru kosu, napravi od nje pajalicu i obrisa prašinu. Malo zatim zatreba joj četka da oriba pod, ali pošto svekar reče da nemaju ni četku, ona mu, bez imalo premišljanja odseče bradu, napravi četku i oriba pod. Kasnije kad se mladi Milojica vratio s posla, ugledao je oca na drvetu, pa mu doviknuo: • Oče, zar si poludeo? Što si se popeo na to drvo? A otac mu odgovara: • Ne pitaj me ništa, sine, eno Leposava pravi kolače, pa se plašim da joj ne zafale jaja.

Nemojte uzalud da se nervirate. Iz života i onako niko nije izašao živ!

Pita muž ženu: • S kim si pričala dva sata pred vratima? • S komšinicom, nije imala vremena da uđe.

Sedi Pera u kafani, lagano pijucka rakiju, kad uletoše njegovi drugari na jutarnju pauzu. Svi naruče piće i počne priča, pa se Joza požali: • Eh, ovaj moj gazda, taj me gazi, ne da mi da dišem od posla! Paja klimnu glavom, a Rile dodaje: • Šta misliš, da je ovaj moj bolji, taj bi da radim celog dana bez pauze! Pera sluša, otpi rakiju pa se nasmeja: • E, društvo, ko vam je kriv ... ja radim u opštini i ja sam na svom poslu Bog ... Paja ga upita: • Kako to misliš? Pera slegnu ramenima: • Svi znaju da postojim, al' me još niko nije video!

Današnji ljudi su stvarno neverovatni! Danas sam bio u crkvi i video čoveka kako pali cigaretu od plamen sveće. Toliko sam bio šokiran da sam ispustio flašu piva.

Pošli Crnogorci u lov na puževe. Vrate se kasno noću bez ijednog, te će nečija žena: • Ama, čo'če, đe su vam puževi? • Muči ženetino, to divlje, to bježi, ne mož' ga uvatit'!

• Ej, konobar, imaš li šećer? • Imam! • Zajebano brate, deda mi umro zbog toga ...

Posle 40 godina braka, muž kaže ženi: • Da se kladimo da me ne možeš i obradovati i ražalostiti jednom rečenicom. Ona malo razmisli, pa reče: • Tvoj je najveći u celom selu.

• Tajo, tajo, dođi brzo neko je umro. • Sine vidiš da igram poker, tako da prvo reci ko je umro i gde, pa da razmislim. • Ne znam tajo, ali mama kaže da je bolje da dođeš odmah. • Mama kaže, a? A plače li majka? • Ne. • Kuku, neko mi je moj umro.

Fata daje podatke na šalteru: • Koliko imate godina? • 29 • Ali, to ste mi rekli i pre tri godine. • Pa nisam ja od onih žena koje danas pričaju jedno, a sutra drugo!