Ne vredi ti da ulaziš

Dva komarca sreću se ispred Poreske uprave, jedan izlazi a drugi bi da uđe. Onaj što izlazi kaže onom drugom: • Ne vredi ti da ulaziš, ovi unutra isto piju krv!

Razgovaraju dve koleginice plavuše u kancelariji: • Ej, znaš šta mi se juče desilo? - pita jedna. • Ne znam šta? • Ušla sam graškom u muški WC, kad tamo - direktor. I slatka moja videla sam mu onu stvar ... • I, baš me interesuje kakav mu je? - zntiželjno će druga. • Pa, ... malo je slan za moj ukus.

Šta je to cev? • To je šipka kroz koju je provučena rupa.

Zašto mrtvaci ne mogu da igraju fudbal? • Zato što ne mogu da naprave "živi zid"!

Devojka, 23 godine, visoka, zgodna, crna kosa, plave oči, uspešno zaposlena i bogata traži mušku osobu sličnih osobina kojoj bi prodala deset kubika bukovih greda.

Najčešća ženska laž: • Ti si mi drugi sa kojim sam spavala. Najčešća muška laž: • Ne znam, nisam ga merio.

Uhvatila mačka miša i taman da ga pojede, miš će njoj: • Nemoj maco, namestiću ti da pojedeš mog brata, ima bar 3 kila! • Ma, meni se baš ti sviđaš. • Nemoj, maco, namestiću ti moju sestru, da samo znaš kako je bela i debela! • Ali, ti si baš sladak i ukusan. • Nemoj, evo, namestiću ti mog ćaleta, znaš da je k’o tenk! • Hmmm ... njega već odavno sanjam u stomaku. Može! Pusti njega mačka, ali on odmah ulete u rupu. Pouka priče: Obećavaj mački kule i gradove dok ne uđeš u rupu, a onda se pravi lud.

Plaćam svom psihijatru da me prati na fejsbuku. Tako preskačemo dosadne seanse, a on mi posle samo pošalje lekove.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Imaš li da mi pozajmiš dva miliona? – pita kolega Piroćanca. • Nemam kod sebe – kaže Piroćanac. • A kod kuće? • Hvala bogu, svi su dobro.

Tražim ženu svog života, ... ali pod uslovom da ne sazna njen muž.