VICOTEKA

Trgovački putnik upita mališana koji se igrao ispred ulaza:
• Jesu li ti mama i tata kod kuće?
• Jesu - odgovori mališan.
Trgovački putnik pozvoni nekoliko puta, ali niko ne odgovara.
• Pa, jesi li mi rekao da su ti roditelji kod kuće? - obrati se dečaku.
• Pa jesu, ali ja ne stanujem ovde.

Dođe Perica kući, a mama ga pita:
• Sine, kako je bilo u školi?
• Napeto!
• Šta to pričaš, kako napeto?
• Tako, spasao sam učitelja!
• Ma, nemoj mi reći, junače moj! A kako?
• Lepo. Zamisli, neko mu je stavio ekser na stolicu!
• I ti si ga na to upozorio?
• Ma ne, mama. U poslednji čas sam mu izmakao stolicu!

Pita vernik sveštenika:
• Da li čovek sme da se bogati na tuđim greškama?
• Neee, sinko. To je greh ...
• Onda mi vratite mojih 100 eura koje ste mi uzeli na venčanju pre dve godine!

Dobio mali Perica za domaći da nacrta nešto na temu narodne pesme. Svi crtali Marka Kraljevića i slične stvari, kad dođe učiteljica do Perice, a on nacrtao tipa koji sedi na lišću ispod drveta i drka.
• Iju, Perice, šta je to, sram te bilo?! Koja je to narodna pesma?
• Jesen dođe, ja se ne oženih.

Došli gosti kod Piroćanca i vide da ovaj na reveru nosi crnu traku. Pitaju ga za razlog, a on odgovara:
• Ma, juče mi umro otac ...
• Čoveče, kako umro kada smo ga jutros videli naslonjenog na kapiju?!?
• A, to smo ga mi naslonili da primi penziju kada dođe poštar.

Žena izlazi iz kupatila i kaže mužu:
• Obrijala sam mačkicu, da li znaš šta to znači?
• Znam, sifon se začepio!

Pušite, pijte, hranite se nezdravo, ... jer glupo bi bilo da umrete samo od stresa ...

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...

Već na svom prvom sastanku Lala i Sosa načeli neobičnu temu:
• Da li je silovanje uopšte moguće?!
• Ako se devojka opire - tvrdi Sosa - silovanje je neostvarljivo.
Lala misli drugačije i na kraju predložiše da u praksi provere ko je u pravu ... Pokaza se da je silovanje sasvim moguće. Sosa ustajući sa trave i popravljajući suknjicu, reče ljutito:
• Ipak nisi u pravu, jer sam se ja okliznula, ... da probamo još jednom ... !

Otvaram paštetu, ... neko zvoni na vrata, ... jebote, pa nije valjda Vučić doš`o na otvaranje?!