VICOTEKA

Milojko dočekuje Živadina na kapiji:
• Ajde, ajde! Slobodno uđi, ne obraćaj pažnju na psa!
• Znači, nije opasan? ... Ne ujeda?
• Upravo to oću da proverim, ... danas sam ga kupio ...

• Tata, šta je dijalog? - pita Perica.
• Sine, to je razgovor između mame i mene.
• A šta je monolog?
• Isto, sine.

• Sine moj, iskreno ti čestitam. Uveren sam da će ti današnji dan biti najsrećniji u životu.
• Hvala tata, ali svadba je sutra.
• Veruj mi sine, znam šta govorim.

Posle tuče na jednoj svadbi, morala je da interveniše i policija. Skupljanje izjava je u toku ...:
• Pa tako ja zamolim mladu za ples. Otplešemo jedan, muzika svira dalje i mi nastavimo. Otplešemo drugi ples, muzika dalje svira i mi opet nastavimo. Pa onda treći ...
• Dobro, skrati malo. Koliko plesova ste otplesali?
• Tako negde, posle petog plesa ustane mladoženja, zatrči se do nas i šutne svom snagom svoju mladu među noge.
• Auuu. Pa to je sigurno bolelo.
• Bolelo, bolelo, nego šta. Sve prste na desnoj ruci mi je polomio, ... mater mu blesavu.

Dođe Crnogorac u kafić i sedne. Prilazi mu konobarica i pita ga šta će da popije. Naruči on kafu.
• A kakvu kafu želite? – upita ga konobarica.
Kaže on:
• Vako jaku kâ što sam ja, a tako slatku kâ što si ti!
Donese ona kafu, Crnogorac srkne, pa kaže:
• E, đevojko, grdna, a da se ti nijesi malko precijenila?

• Ja bih bio najsrećniji kada bi svi pešačili bar 10 kilometara dnevno.
• Vi ste lekar?
• Ne, ja sam obućar.

Treba se kupati pre svakog spavanja, jer nikad ne znate šta ćete sanjati.

Razgovaraju dva poslanika u skupštini:
• Znaš, ja sam ti bio izuzetno pametno dete. Prohodao sam u drugoj godini života.
• Ja sam bio još pametnije dete. Mene su nosili sve do četvrte godine.

Zašto plavuša nosi sat na nozi?
• Zato što želi da ide u korak s vremenom.

Sede dva čoveka uz kafiću i komentarišu prolaznike. Kaže jedan:
• Jao, vidi onu rugobu! Pazi kako je ružna!
Na to će onaj drugi:
• To je moja žena!
• Jao, nisam znao! Izvini, stvarno mi je žao!
• Eh, tebi je žao!

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ...
• Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle!
Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita:
• Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...?
Kaže Nadica:
• Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo.
Voze se one dalje, kad opet časna sestra:
• Izvini, ali ove čizme, kako ...?
• Ma, jedan predivan izlet, i evo ...
Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca!
Ona:
• Ko je?
• Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar.
Časna sestra:
• Jebi se ti i tvoje karamele!