VICOTEKA

Sedi Crnogorac u dvorištu, mrzi ga da živi. U neko doba dohvati mobilni i pozove ženu. Ona se javi sa sprata:
• Šta je?
• Ama, ženo, imamo li mi još onije serum protiv zmijskog ujeda?
• Imamo - odgovori ona - a što, da te nije ujela zmija?
• Ama nije, no se primiče!

Šta označava crna vlas kose na glavi jedne plavuše?
• Tračak nade.

Mara je bila najlepša devojka u selu. Zato Sosa reče Lali:
• Da bismo imali odličan seks, dok to radiš, treba da misliš na Maru.
Kada su legli i kada je Lala počeo, odjednom onemoćao.
• Koji ti je andrak, Lalo? Što na Maru ne misliš? – pita Sosa.
• Šta vredi da mislim na Maru, kad te "on" prepozn'o.

Šef je ismejao moj pokušaj puštanja brkova. Rekao je:
• Usta ti izgledaju kao međunožje moje žene kada zaboravi da se obrija ...
Pogledao sam u ogledalo i rekao mu:
• Šefe, potpuno ste u pravu!

Mislila je da je crni luk jedino povrće koje može da je rasplače, sve dok je nisam pogodio krompirom po sred čela.

Sede dva penzionera na Kalemegdanu pa jedan pita onog drugog:
• Je li, kako te služi ona stvar?
• Isto kao ova naša omladina – ima šta da radi, al’ ne voli da se diže. A tebe?
• E, mene kao stara devizna štednja – imaš je, al’ ne možeš da je podigneš.

Skupilo se društvo iz škole i dogovaraju se gde će slaviti deset godina mature. Jedan od njih predloži:
• Idemo kod "Pere" jer tu konobarice imaju najveće sise ...
Posle 20 godina, opet se okupe i pitaju se:
• Kuda ćemo?
• Idemo kod "Pere" jer je tamo najbolja klopa ...
Došla i 30. godišnjica mature:
• Kuda ćemo?
• Idemo kod "Pere" jer je tamo najeftinije piće ...
Prošlo još deset godina i isto društvo se sprema da proslavi 40 godina mature:
• Kuda ćemo?
• Idemo kod "Pere" jer tamo imaju nove prozore i nema promaje ...
I dok lupiš dlanom o dlan, dođe i pola veka od mature:
• Kuda ćemo?
• Idemo kod "Pere" jer tamo je hrana mekana, pa nam ne trebaju zubi ...
I najzad, ono malo preostalih okupi se da dogovori susret povodom 60. godišnjice mature, i opet neko postavi pitanje:
• Kuda ćemo?
• Idemo kod "Pere"!
Ostali u glas odgovaraju:
• SUPER, TAMO NIKAD NISMO BILI!

Zaseda skupština BiH i raspravlja se o raznim stvarima: te Bosna u EU, te Bosanski budžet, te ovo, te ono ... i usred rasprave javi se jedan zastupnik i ogorčeno kaže:
• Kakva je ovo diskriminacija, te Bosna ovo, te Bosna ono, naša država se zove BiH a niko i ne spominje Hercegovinu, koji je to način?!
Na to mu odgovara drugi zastupnik:
• To vam je kolega k'o kad sam je pre rata u Sarajevu radio za Vodovod i Kanalizaciju, a kad god bi me neko pitao gde radim ja kažem u Vodovodu a ona govna ni ne spominjem.

Sretnu se Mujo i Haso nakon deset godina:
• Ma gde si ti, kućo stara, nisam te video sto godina!
• Pa, evo me, putovao malo po svetu, bio tu i tamo, čak sam živeo dve godine u Londonu!
• London? Gde ti je to?
• To ti je grad u Engleskoj, jedno 2.000 kilometara od Sarajeva.
• U jebote, koja vukojebina!

Uđe plavuša u autobus pun ljudi. Nema slobodnog mesta. Šta će, stane na sred autobusa i odjednom prdne. Razmišlja:
• Šta sad da radim, poješće me blam?
Uhvati se za rukohvat i počne da ga okreće gore - dole, tek toliko da se čuje neki zvuk sličan prdežu. Priđe joj neki momak i kaže:
• Ma, ni blizu.

Jednog dana, u niskom letu iznad obližnje šume, gavran ugleda komad hleba. Uzme ga veštim manevrom i nastavljajući svoj let iznad drveća – počne da razmišlja:
• Ne smem sebi dozvoliti da me lisica prevari kao onog gavrana u basni. Ako lisica kaže: “Dobar dan, gavrane”, ja ću samo da ćutim i pravim se lud, jer ako progovorim – ispašće mi hleb.
Međutim, i lisica je čitala tu basnu. Ugledavši gavrana s parčetom hleba, lija odluči da ponovi dobitnu kombinaciju iz literature:
• Dobar dan, gavrane!
Gavran mudro ćuti.
• Dobar dan, gavrane! – ponovi lisica.
Gavran i dalje mudro ćuti.
• Gavrane, direktor ti spava sa ženom!
• Štaaa!!! – dreknu gavran i – ispadne mu hleb.
Pouka: Kada ti direktor spava sa ženom – ćuti, jer ćeš ostati bez hleba.