Serum protiv zmijskog ujeda

Sedi Crnogorac u dvorištu, mrzi ga da živi. U neko doba dohvati mobilni i pozove ženu. Ona se javi sa sprata: • Šta je? • Ama, ženo, imamo li mi još onije serum protiv zmijskog ujeda? • Imamo - odgovori ona - a što, da te nije ujela zmija? • Ama nije, no se primiče!

Idu dva puža ulicom, i jedan kaže drugom: • Ajmo u bioskop! • Važi, a šta se daje sledeće godine?

Dođe čovek kod lekara po rezultate, a lekar mu kaže: • Imamo jednu dobru i jednu lošu vest za tebe. Koju ćeš prvo? • Hajde prvo dobru, - odgovori čovek. • Nazvaćemo bolest po tebi ...

Vraća se gazda sa puta, pa pita Lalu šta ima novo na imanju: • Ništa gazda, samo nam je pas crk'o ... • Jaoo, pa naš verni pas ... A od čega Lalo? • Davali smo mu konjskg mesa, gazda ... • Što ste psu davali konjsko meso, zaboga? • Pa od onih vaših konja ... • Šta je bilo sa konjima? • Crkli su dok su vukli vodu ... • Zašto su konji vukli vodu? • Pa gasili smo štalu, gazda ... • Šta je bilo sa štalom? • Zapalila se od kuće ... • Kako se kuća zapalila? • Pa od sveća ... • Šta će sveće u kući kad imamo lampu? • Pa gospa-Ljubi smo davali nedelju dana, gazda ... • Štaaaaa! Majka mi umrla?! • Paaaa da, gazda. Od žalosti za gospon Čedom koji je ... • Neeee! I otac mi je pokojni?! • Jeste gazda, dobio je šlog kada je video da je vaša gospođa Slavica pobegla sa komšijom Perom ...

Lali se rodilo dete, ali kako ga nisu pustili u bolnicu u posetu, dođe Lala pod prozor Sosine bolničke sobe i počne da se dere: • Sosooo, je li muško ili žensko? • Sin je! Lala se razveseli i razdere opet: • A koliko je težak? • 3500 grama. Lala sav srećan, pa se razdere još jednom: • A na koga liči? • Na jednog iz Mokrina, ne znaš ga ti.

• Halooo? • Izvolite, gospodine, dobili ste tehničku podršku. • Ne radi mi ruter od Interneta. • Ok, koja lampica vam trenutno svetli? • Ona od bojlera. Da ugasim?

Kada pukne žica na violini, svirke više nema, a kada meni puknu živci, žurka tek počinje.

Kako se zovu ljudi koji uzimaju drogu? • Policajci i carinici.

Ide čovek pustinjom i moli se Bogu: • Molim te, Bože, daj mi nešto da pojedem. Nisam jeo danima! Na sledećoj peščanoj dini naiđe na brdo majoneza i pojede ga. Sledećeg dana opet ogladni i pomoli se Bogu da mu stvori hranu. Ubrzo naiđe na dva brda majoneza i pojede. Trećeg dana ide pustinjom i naiđe na diva kako cedi bubuljice.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

• Je l' slaviš Dan zaljubljenih? • Ne slavim brate, ja sam Srbin, slavim Svetog Trifuna! A ti? • Ni ja isto ništa ne jebem!