Među anđelima nije

Dođe udovica kod Svetog Petra i pita može li videti svog pokojnog muža. Kaže Sveti Petar: • Naravno! - uzme jednu knjigu i počne tražiti. Zatvori knjigu i kaže: • E, među anđelima nije. Onda traži u drugoj pa kaže: • Nije ni u čistilištu. Nema ga! Uzme još jednu knjigu, traži, pa će: • Nije ni među onima proglašenim blaženim ili svetima. Najednom se priseti i upita udovicu: • Koliko ste dugo bili u braku? Udovica: • Pa nekih 50 godina ... Na to će Sveti Petar uzimajući novu knjigu: • Pa što ne kažete da je među mučenicima ...

Dolazi Haso u kafanu, kad iz kafane izleće Fata kao furija, psujući na sav glas. Uđe Haso unutra i ugleda Muju kako sedi za stolom i umire od smeha: • Mujo, bolan, š'a je to s Fatom, što se tako razljutila? Mujo i dalje umire od smeha: • A slušaj, jarane, malo sam je podučio kako to izgleda kad idemo u šoping! Haso zbunjeno upita: • Kako to? Mujo otpije gutljaj i odgovori sa smeškom: • Prošet'o sam je kroz deset kafana, u svakoj sam pregledao cenovnik, pa se vratio i prvu kafanu i tu naručio pivo!

Pričaju Mujo i Haso, kad Mujo reče: • Jes čuo bolan Haso, priča se da će biti građanskog rata. A Haso će: • Uh! Dobro je, imamo sreće, mi živimo na selu.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Kaže momak devojci: • Šta god da obučeš ne stoji ti, debela si. Devojka njemu odgovara: • I ti kad se svučeš, ne stoji ti.

Muškarac je glava porodice, vojnik, ratnik, jak kao stena ... sve dok ne dobije temperaturu 37.2

Pošao Perica u prvi razred i na prvom času učiteljica pita: • Deco, ko zna od čega je postao čovek? ... Niko? Dobro, pitajte roditelje pa mi sjutra kažite. Požuri Perica kući, zatekne mamu kako čisti krompir i s vrata upita: • Mama, od čega je postao čovek? Besna zbog obaveza oko kuvanja ručka, mama reče: • Evo, od ovog - i pokaže na krompir. Perica brzo uzme jedan krompir i stavi ga u džep. Sjutradan u školi pita učiteljica: • Deco, ko zna odgovor na jučerašnje pitanje? Perica prvi podigne ruku, a učiteljica ga upita: • Dobro, Perice, od čega je postao čovek? • Učiteljice, da li treba i da ga izvadim? • Ne treba - reče učiteljica - sedi, imaš peticu.

Piju pop i crkvenjak i hvale se ko je više žena kresnuo. Pošto nikako da se dogovore, odluče da već sutradan kad god neka vernica uđe u crkvu onaj ko ju je imao podvikne „Op!“. Tako i bi. Ujutro uđe prva vernica, a pop podvikne: • Op! Za njim će i crkvenjak: • Op! Uđe druga vernica, a pop opet: • Op! Crkvenjak odmah: • Op! Onda u crkvu uđu popadija i popova kćerka, pa pop podviknu uz smešak: • Op! A crkvenjak će: • Op, op!

Pita učiteljica đake, čime im se roditelji bave i kako žive. Prva se javlja Mara: • Moj tata je saobraćajac, mama ne radi nigde, ali imamo veliku kuću i dva automobila. Potom se javi Jova: • Moja mama radi na autoputu, prodaje svoje telo. Kaže da se srami, ali mi stvarno lepo živimo. Diže ruku Perica i dodaje: • Moj tata je kamiondžija, i da nije Marinog tate i Jovine mame, i mi bi lepo živeli ...

• Tata, a zasto kažu da su žene lukave kao lisice? • Zato što mnogo jedu patke, Perice ...

Raspravljaju dvojica seljaka koliko je ko napredovao u svetu u vezi tehnike. Jedan kaže: • Jesi li čuo kakve radare i uređaje imaju Amerikanci? Mogu da prisluškuju i fataju pola sveta. A tek Rusi, mogu skoro ceo svet da fataju. • Nije to ništa - kaže drugi - Kod men u selu ima jedna lampa na raskrsnice i kad ona crkne, fata ko koga stigne.