VICOTEKA

Dve prijateljice pričaju o garderobi:
• Eh da znaš kakvu lanenu suknju sam imala, ... ali moljci je pojedoše ...
• Eh, a ti da znaš kakvu košulju od konoplje sam imala, ... ali sin je popuši ...

Zaustavi pandur čoveka i kaže:
• Dokumenta, molim!
Ovaj mu da dokumenta, pandur ih gleda, prevrće i na kraju ga pita:
• Gospodine, a šta ste vi po zanimanju?
Ovaj kaže:
• Biohemičar.
A pandur ga na to upita:
• Pa, dobro, a šta ste sada?

Svaki novi dan je nova šansa ... da nešto sjebem!

Šetaju Mujo i Haso Zenicom pa će Haso:
• Je li Mujo je l` ti osećaš da nešto smrdi?
• Ma Haso to ti je smog.
• Pa, ne znam da li je s tvog ili s mog ali bolan smrdi u pizdu materinu!

Tri penzionera mudruju uz čašicu. Prvi kaže:
• Kad ja umrem, pokopaće me u drvenom sanduku.
Drugi kaže:
• Ja ću se tražiti da me kremiraju.
Treći dodaje:
• Obzirom koliko sam popio, mene će verovatno flaširati ...

• Radiš li ti nešto?
• Da, ja sam “personal assistant of the executive technical head manager”!
• `Ajde, kaži  ti to po naški.
• Dodajem alat majstoru ...

Zaustavio policajac čoveka u automobilu pa kaže:
• Prošli ste kroz crveno! To je 200 evra kazne.
Čovek odgovari:
• Oprostite, ja sam daltonista.
Policajac će na to:
• Nema veze. I za strance važe isti propisi!

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur:
• Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ...
• Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ...
Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura:
• Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer?
Pandur ga tresne pendrekom po tintari:
• Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Zvoni telefon u stanu Zorana Živkovića. Javlja se njegova žena i čuje umilni ženski glas:
• Dobar dan! Jel' to Zokijev stan? Treba mi Zoki!
• A ko ga traži?
• Ovde njegova školska drugarica.
• Lažeš kurveštijo, Zoki nikad nije iš'o u školu!

• Želiš li telo na telo pritisnuti? Vreli dah osetiti? Različite poze doživeti? Ulaziti, izlaziti? Od napred i od pozadi? Da li želiš?
• Da! Želim!
• Pa, onda uđi u autobus ...

Dečji biseri:
• Ne znam koliko imam godina. To se stalno menja.
• Tata je odrastao na selu. On je kravu video uživo!
• Jako sam se uplašio kad se mama razbolela. Pomislio sam da će tata da nam kuva.
• Ja se ne svađam s roditeljima. Nisu moj nivo.
• Kad se mama posvađala sa tatom, prvi put sam video leteće tanjire.
• Životno osiguranje je novac koji dobije onaj ko preživi smrtni slučaj.
• Usvajanje je bolja mogućnost. Tako roditelji mogu sami da izaberu svoje dete i ne moraju da prihvate baš ono koje su dobili.
• Krave ne smeju brzo da trče, da ne bi prosule mleko.
• Crvi ne grizu jer imaju rep i napred i nazad.
• Breskva je kao jabuka sa tepihom.
• Proleće je prvo godišnje doba. U proleće kokoške nose jaja, a seljaci krompir.
• Psi obično vole vodu. Neki čak toliko, da u njoj i žive. To su morski psi.
• Sve ribe nose jaja. Ruske čak kavijar.
• Zoološki vrt je super. Tamo možemo da vidimo životinje koje i ne postoje.
• Nisam kršten, ali sam zato vakcinisan.