VICOTEKA

U bolničkoj trpezariji:
• Ovaj čaj je grozan - kaže jedan pacijent.
• To nije čaj, nego kafa - kaže drugi.
• Hajde, ko hoće još supe? - pita bolničarka.

Pijanac je na pregledu kod doktora.
• Zaista ne mogu da utvrdim šta Vam je. Mislim da je to zbog alkohola - kaže doktor. 
Pijanac mu na to odgovara:
• Dobro, gospodine doktore, vratiću se ja kad se otreznite!

Ode Piroćanac sa porodicom na more. Dok su se brčkali, mali Žikica zavapi:
• Tatko, tatko, progutao sam malo vode!
Piroćanac će na to:
• Gutaj sine, sve je to tatko platio!

Radiša i Radojka se posvađali, lete teške reči i po neki tanjir, pa se Radojka rasplaka:
• Ti men' nikad ne kažeš izvini kad zajebeš nešto!
Radiša izbegne jedan tanjir pa pokunjeno kaže:
• Dobro Radojka, izvini ...
Radojka zgrabi još jedan tanjir i zafrljači ga na Radišu:
• Najlakše je reći izvini ...!

Žali se učiteljica Peričinom tati:
• Vaš sin ima jedinice iz svih predmeta, osim iz vladanja. Iz vladanja ima pet.
Otac odgovori:
• Eto, vidite, ono što ga Vi učite - jedinice, a ono što ga ja učim - petice.

Sede Muja i Fata u restoranu. Prilazi im neka žena i pita Muju:
• Hoćete li, možda gospodine, da kupite jednu ružu za damu?
• Ne treba, već sam je jeb'o - odgovori Mujo!

Jezička nedoumica: Da li je ispravno dvaput?
• Jeste, ko može!

Legnu Fata i Mujo u krevet. Mujo počne milovati Fatu po grudima i kaže:
• Kad bi ove sise mogle nositi mleko, ne bi nam uopšte trebale krave.
Zatim joj počne milovati zadnjicu i kaže:
• Kad bi ova guzica mogla nositi jaja, ne bi nam trebale kokoške.
Tada ga Fata uhvati za mlitavu muškost i kaže:
• Kad bi ovaj tvoj mogao stajati pravo, ne bi nam uopšte bio potreban tvoj prijatelj Haso.

Spremio se Mujo za krevet, lagano uvalio pred televizor i gleda utakmicu, kad iz kupatila izlazi Fata u providnoj spavaćici, prošeta ispred televizora i ušuška se uz Muju, pa mazno upita:
• Mujo, bolan, š'a ima na televiziji?
Mujo ne trepnuvši odgovori:
• Prašina, bona, prašina, ...

Seks je kao matematika: Oduzmeš odeću, dodaš krevet, podeliš noge i ... moliš Boga da ne umnožiš.

Posvađali se Lala i Sosa baš dobro. Lala poče da preže konje u kola, da ide u grad. Sosa se vrpolji, pa ga pita:
• O`š povesti i mene?
• Mani me se, neću!
• Ta, povezi me, makar u šaragama ...
• Luda ženo, neću.
I tako, ... pođe ti on, kad ispred grada zaduva jaka Košava, poče kiša, munje sevaju, i Lala se skloni pod neko drvo. Utom lupi grom u šarage. Lala baci kapu na zemlju i reče:
• A lepo me molila da je povedem!