Ona zadnja jedinica

Pita učiteljica Pericu: • Da li ti tata još uvek pomaže oko domaćeg zadatka? • Ne više. Ona prethodna jedinica ga je totalno slomila!

Poveo Milojko kravu na pijacu da je proda. Kada je prolazio pored policije oni ga zaustave i počnu da zajebavaju: • Milojko, gde si krenuo sa ženom? Na to im Milojko odgovori: • Vodim je kod sudije da joj dam razvod braka jer me varala sa policajcima!

Momak i devojka naručili puževe u restoranu. Jedu oni i jedu, kad ostade samo jedan pužić. Uzme ga devojka i sisa, sisa, ali puž nikako da izađe. Da ga ona dečku. On pokuša nekoliko puta, ali ništa. Uzme ga devojka ponovo i pogleda malo bolje. Kad ono mali puž se drži za kućicu i viče: • To, mala, tooo!!!

Izabrala bih ja princa da konj nije onako blenuo umene.

Ona ženska stvar je kao diploma - neko se muči ceo život da dođe do nje, neko je kupi za sitne pare, a neko je dobije na lepe oči ...

Šeta lav šumom, gladan, i nailazi na zeku i pita ga: • Je li, ti mali, kako se zoveš? • Ja sam Zeka. • Ček' da te zapišem u svesku. Sutra ću te pojesti. Tako on nastavlja, nailazi na lisicu i pita je: • A kako se ti zoveš? • Ja sam Lija. • Dobro. Zapisaću te u svesku i prekosutra ću te pojesti. Krene on dalje i nailazi na nilskog konja pa ga pita: • Kako se ti zoveš? • Nilski konj. • Upisujem te u svesku i poješću te za 2 dana. A nilski konj će ljutito: • A da ja tebe sad naguzim?! Lav će na to: • Eeee, pazi, mogu ja tebe i da izbrišem.

Penzioner došao kod svojih kućnih prijatelja, takođe starih penzionera. Dok muž razgovara sa gostom, žena kuva kafu u kuhinji. Domaćin, već poprilično senilan, prepričava utiske sa odmora: • ... i tako smo nas dvoje bili deset dana na moru u Baru. • U kojem hotelu ste odseli? • Čekaj samo malo, da se setim ... Izvini, kako se zove onaj cvet, kraljica cveća sa trnjem i crvenim laticama? • Ruža! Ali ne postoji taj hotel u Baru ... • Ma znam - reče domaćin, i okrenu se ka kuhinji - Ružooo, kako se zove onaj naš hotel u Baru?

Pošli Ciga i Ciganka da kradu voće. Ostane Ciganka da čuva stražu, a Ciga ode u voćnjak i krene da krade. Nakon nekog vremena nailazi gazda i Ciganka vikne Cigi da se sakrije. Ali ona se ne skloni, pa gazda krene da je ispituje: • Šta radiš tu?! • Gledam voće – odgovori ona. Na to će gazda: • Ajde, skini tu majcu da i ja malo gledam! • Nemoj, će me obeščastiš! Ja oću nevina se udam. • Ma neću, samo ću da gledam. Skine se ona, a on će: • Uuu, što velike grudi imaš! • Daj Bože tako velike kajsije da ti rode, ko što su moje grudi. • Ajd skini suknju i gaće da još malo gledam! Skine se ona nekako, a on će: • Joooj, kako oblu guzu imaš i gustu šumu, bre! • Dabogda ti lubenice bile oble ko moja guza, a pašnjaci gusti ko moja šuma! A Ciga na sve to progovara iz žbuna: • Dabogda ti pao grad veliki ko moja muda, sve da ti to uništi!

Kako je nastao bar-kod? • Etiopljani se slikali za porodičnu fotografiju!

Dve cimerke u domu peku viršle. Ona koja peče, uzme viršle, odreže im po komadić sa oba kraja i stavi ih u tiganj. Pita druga: • A zašto režeš viršle na oba kraja? • Nemam pojma - odvrati druga - moja mama to uvek tako radi ... Dođe vikend, devojka dođe kući, pa u jednom trenutku pita mamu: • A zašto ti kad pečeš viršle uvek odrežeš oba kraja? • Ne znam zašto - odgovori mama - ali baka je to uvek tako radila ... Pita devojka baku i ispade da je to porodična tradicija, jer je i prabaka, koja sad živi u domu, isto pre pečenja rezala krajeve viršli! Sutradan ode ona kod prabake u dom, naoružana cvećem i strpljenjem. Stara sva oduševljena što ju je neko posetio i u jednom trenutku mala skupi hrabrost i upita: • Bakice, a zašto se pre pečenja moraju odrezati krajevi viršle? • Iju, ... pa zar još niste kupili veći tiganj?!

Umrla čoveku žena posle dugog života. Kad su je ispratili i pokopali, vrate se kući. Utom se naoblači i nebo zaparaju munje i gromovi. A muž reče: • Stigla je!