VICOTEKA

• Žao mi je, ali moram da te osudim zbog proizvodnje i prodaje rakije! - reče sudija Milisavu.
• A ko me video da proizvodim rakiju? - upita Milisav.
• Nisu te videli, ali su ti u podrumu pronašli za to potreban alat!
• Onda me osudite i za silovanje!
• Zašto za silovanje?
• Pa, imam i za to potreban alat!

Dolazi Fata ranije sa posla i zatiče Muju u spavaćoj sobi sa drugom ženom. Zgrabi ga za kalabaster i odvuče u garažu. Stavi mu kalabaster u bravarsku stegu, dobro ga pritegne i odvije ručicu sa stege. Potom uze testeru u ruku donese do Muje. Mujo se počne derati:
• Stani bona, šta to radiš? Nećeš valjda ... zbog jedne sitnice, da mi ga odsečeš?
Sa osvetničkim osmehom na licu Fata reče:
• Jok ja, Mujo, ti ćeš, bolan, ... ja ću samo da zapalim garažu!

Muž i žena leže u krevetu. Muž progovara:
• Jesi li za seks?
• Uh, ne mogu sada, preumorna sam, a i glava me nešto boli - reče žena.
• Spavaj bre, ženo, pričam telefonom - odbrusi muž.

Dosadilo bubnjaru da sluša viceve o bubnjarima i reši da promeni instrument. Odluči se za harmoniku i ode da je kupi. Kaže on trgovcu:
• Dajte mi onu veliku sivu harmoniku.
Trgovac:
• Vi ste bubnjar, zar ne?
• Pa da, kako znate?
• To nije harmonika, nego radijator!

Pitali Cigu:
• Cigo, za koga ćeš da glasaš?
A Ciga odgovara:
• Za Miloševića, on mi je najdobar!
• Pa, ne možeš za Miloševića, jer on nije u zemlji.
• Onda ću za Đinđića, on je u zemlji!

Mujo došao po Hasu mrtvačkim kolima, da izađu u grad. Haso, kad je video vozilo, prozbori:
• Bolan Mujo, ja ti tu ne ulazim!
Mujo:
• `Ajde Haso ne budali, ljudi umiru da uđu u njih, a ti mi tu nešto kenjaš!

Doktor se nakon pregleda obraća jednom pacijentu:
• Vama je potreban savršen mir. Prepisaću vam ove tablete za živce. Tri puta dnevno ih dajte svojoj ženi.

Došao čovek sa privremenog rada iz Nemačke kući u svoje selo, pa mu žena skuvala pasulj. Posle pojedenih nekoliko tanjira on prdnu i zasmrde celu kuću. Žena ga prekori:
• Kako možeš tako, kum ti je na vratima, a ti usmrdiš kuću!
• Ne brini ništa - reče on i izvadi sprej sa mirisom borove šume, pa poprska sobu.
Dođe kum:
• Kume, osećaš li nešto?
• Jok.
• Ma 'ajde, napregni nos ... moraš bar nešto da osetiš.
• Aha! Osećam, ... sad osećam ... kao da se neko usrao u borovoj šumi.

Dobio Perica jedinicu iz srpskog. Kad je došao kući mama ga pita šta je bilo, a Perica će:
• Ma pisali smo sastav. Evo da ti pročitam: "Krenem ja jedan dan u školu, kad naletim na govno. Govno, onako zelenkasto, rekoh, mora da je Markovo, on jede puno graška. Idem ja malo dalje, naletim na još jedno govno. Govno onako žućkasto, kao da je Simino, on jede puno kukuruza. Šetam ja tako još malo i naletim na jedno baš veliko govno i pomislim: mora da je Đoletovo, on je debeo, puno jede, pa puno i sere".
• Pa dobro, Perice, koja je bila tema sastava? - pita Pericu mama.
• Prijatelj se u nuždi prepoznaje!

Putnik na zadnjem sedištu taksija bio je prvi put u ovom gradu i svidela mu se jedna stara zgrada, pa potapša vozača po ramenu kako bi ga o tome nešto priupitao. Mujo zaurla, izgubi kontrolu nad autom, umalo udari u autobus, uspaničen vrišti i dalje, pope auto na pločnik, jedva izbegnu pešake i zaustavi auto tek santimetar ispred izloga. Na to će putnik:
• Molim Vas, oprostite, nisam ni slutio da bi Vas lagani dodir po ramenu mogao tako uplašiti. U vašem gradu vas verovatno često pljačkaju!
Mujo odgovori teško dišući:
• Ma idi u pizdu materinu! Danas mi je prvi dan da radim kao taksista. Prethodnih 20 godina vozio sam mrtvačka kola.

Došao Piroćanac u opštinu i pita da li može da promeni ženino ime.
• Može. A zašto ona nije došla? – pitaju ga u opštini.
• Preminula je pre pet godina i zato nije mogla da dođe.
• A zašto bi joj ti sad menjao ime?
• Pa hteo bih da kupim jedan polovan nadgrobni spomenik. Sve se na njemu slaže, izuzev imena ...