Imam i za to potreban alat

• Žao mi je, ali moram da te osudim zbog proizvodnje i prodaje rakije! - reče sudija Milisavu. • A ko me video da proizvodim rakiju? - upita Milisav. • Nisu te videli, ali su ti u podrumu pronašli za to potreban alat! • Onda me osudite i za silovanje! • Zašto za silovanje? • Pa, imam i za to potreban alat!

Šta je to Dan žena? • Isto što i Noć veštica, samo po danu.

Vozi čovek kola, zaustavlja ga pandur i kaže: • Gospodine, vozili ste prebrzo! Vozačku i saobraćajnu, molim! • Nemam, nisam poneo! • E pa, moraću da Vam pišem na licu mesta! • Bolje Vi meni, nego ja Vama! • A šta ste Vi po zanimanju? • Kamenorezac ...

Kako ciga proverava da li mu je žena trudna? • Gurne ženi dole bakarnu žicu, pa ako je nešto povuče unutra, trudna je.

Šta pita lizalica kada sretne čačkalicu? • Gde ti je glava?

• Bio sam na vašaru, pijan sam gađao iz puške da osvojim neku nagradu. • Šta si gađao? • Ma znaš, ... Ciganka zavrti točak sa brojevima i to gađaš. • Aha, i šta si osvojio? • Pola godine u Mitrovici. • Pa šta si pogodio? • Ciganku.

Došla žena u posetu mužu u zatvor, pa ga pita: • Kako se osećaš, dragi? • Kao kod kuće – odgovori muž. • Baš se radujem, a kako to kao kod kuće? • Pa ovako: jelo je neukusno, garderoba neispeglana, nema seksa, a ne smem ni da izlazim!

Oženio se Piroćanac, pa kupio veliku čokoladu kako bi obradovao suprugu. Odlomi jednu kocku da je posluži, a ostatak pažljivo upakuje govoreći joj: • Ovo će sačuvamo za decu. Njoj nešto nije jasno, pa ga pita: • Čiju decu, dragi? • Pa našu, draga. Ona će opet zbunjeno: • Pa mi gi nemamo. A on će njoj: • Će gi imamo.

U policijskoj stanici oštećeni se obraća načelniku: • Molim vas, obavezno moram da razgovaram sa provalnikom. • Zašto, pobogu? • Gorim od želje da saznam kako je uspeo da uđe u naš stan u tri sata ujutro, a da to ne primeti moja zena!?

Nosi Mujo Hasu na leđima kroz vodu, kad će odjednom Mujo: • Čekaj, Haso, siđi! Uđe mi neka riba u dupe ... • Nije ti to riba, bolan, Mujo, to se ja pričvrstio ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...