VICOTEKA

Razgovaraju dva prijatelja:
• U kom mesecu žene najmanje pričaju?
• U februaru.
• Zašto?
• Pa, ima samo 28 dana!

Stoje dva čoveka na santi leda. Kaže jedan:
• Vidi, spaseni smo!
• Kako znaš?
• Evo ide Titanik.

Kaže Lala Sosi:
• Zamisli Soso, ta već šesti dan ležim u štali kraj krave očekujući da se oteli i ništa!?
Sosa reče:
• Lalo, kada te krava vidi pored sebe, sigurno pomisli da se već otelila!

Šta urade naši fudbaleri kada pobede Argentinu?
• Ugase playstation!

Kako se zove Branko Kockica kada legne?
• Lego kockica.

Vodoinstalater kuca na vrata stana. Otvara mu `garažirana` gospođa u bademantilu:
• Majstore, stigli ste! Odlično! Evo, u kupatilu je havarija!
Majstor uđe u kupatilo i popravi kvar za jedno dva sata.
• Koliko sam dužna, majstore - upita lepa gospođa.
• 50 evra - odgovara majstor.
• Je l` može nešto niža cena - upita gospođa otkrivajući levo rame i bradavicu k`o ratkapna od punta ...
majstor proguta knedlu, i reče:
• Žao mi je gospođo, takva je tarifa.
• Jeste li sigurni, majstore, da ne može makar malo jeftinije - reče gospođa otkrivajući drugo rame i butinu ...
• Gospođo, žao mi je, cena je 50 evra.
• U redu - plati gospođa, pozdraviše se i majstor ode ...
Na povratku kući, majstor svrati do obližnje kafane, sede za šank i viknu:
• Konobar! Daj mi piva za 50 evra.
Konobar će u čudu:
• Šta ćete sa tolikim pivom?
• Kad neće vršnjak da radi za 50 evra, sad će da piša za 50 evra!

Spremio se Mujo za krevet, lagano uvalio pred televizor i gleda utakmicu, kad iz kupatila izlazi Fata u providnoj spavaćici, prošeta ispred televizora i ušuška se uz Muju, pa mazno upita:
• Mujo, bolan, š'a ima na televiziji?
Mujo ne trepnuvši odgovori:
• Prašina, bona, prašina, ...

Krenula dva Piroćanca u Ameriku. Posle dužeg vremena, kaže jedan drugom:
• Koliko još do te Amerike?
Na to će drugi:
• Ćuti i plivaj!

Razgovaraju dva prijatelja:
• Čoveče, ne mogu da spavam, dugujem na deset mesta.
• Ja, od kako sam uzeo kredit, spavam kao beba – reče ovaj drugi.
• Pa kako čoveče? – upita prvi.
• Budim se na svakih sat vremena i plačem.

Ako je ženi srce od kamena, tu ni tucanje ne pomaže.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...