Ima samo 28 dana

Razgovaraju dva prijatelja: • U kom mesecu žene najmanje pričaju? • U februaru. • Zašto? • Pa, ima samo 28 dana!

Zašto su ružne devojke bolje u krevetu od lepih? • Misle da im je zadnji put!

• Doktore, doktore, sin mi je progutao hemijsku olovku! • Čemu tolika frka? Izvolite moje penkalo.

Koji je najmasniji vic na svetu? • Onaj koji je napisan na hartiji od bureka!

Lali se rodilo dete, ali kako ga nisu pustili u bolnicu u posetu, dođe Lala pod prozor Sosine bolničke sobe i počne da se dere: • Sosooo, je li muško ili žensko? • Sin je! Lala se razveseli i razdere opet: • A koliko je težak? • 3500 grama. Lala sav srećan, pa se razdere još jednom: • A na koga liči? • Na jednog iz Mokrina, ne znaš ga ti.

Kako se pametna žena štiti od svinjskog gripa? • Razvede se od krmka, i konzumira samo piletinu!

Stoje dva klinca ispred Pikasove slike u muzeju i komentarišu: • E, ubiješ me ako ovome nisu drajveri na printeru otišli u materinu!

Šiša Mujo na Baščaršiji mušteriju, a Haso proviri, pa pita: • Jel' gazda Mujo, kad bi me mog'o ošišat'? • Za dva sahata, neb' moglo prije. • Hajd' uzdravlje! I nema Hase dva dana, a onda opet ista priča ... • Za sahat i po dođi - veli mu Mujo. Opet ga nema koji dan, pa kad dođe ponovo će: • Kad bi moglo? • Za sahat. - odgovori Mujo. Ode Haso, a Mujo zovne šegrta: • Kemo, sine, deder vidi kud ide ova budala, kad se ni jednom ne vrati na šišanje. Ode Kemo i vrati se, a sve se smijulji ... • Đe ode, Alaha ti, ona budala? • Kod gazdarice, gazda.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Priča jedna kaluđerica kako im je bilo za vreme rata: • Jao dođu Nemci, pa siluju sve nas osim sestre Marije. Dođu Francuzi, pa siluju sve nas osim sestre Marije. Dođe ruska vojska, pa siluje sve nas osim sestre Marije. Vrate se francuski vojnici, pa siluju sve nas osim sestre Marije ... Slušalac je prekine i upita: • A zašto nisu silovali i sestru Mariju? • Ma ona ne voli te stvari.

• Konobaru, zamenite mi ovo jelo. • Zašto gospođo, šta nije u redu sa jelom? • Okačila sam ga pre deset minuta i još uvek nemam ni jedan lajk.