VICOTEKA

• Zašto ste tako zabrinuti, komšija - upita konobar svog stalnog gosta.
• A, i ti bi bio da ti sin napravi dete kućnoj pomoćnici ...
• Ne sumnjam, ali koliko znam, vaš sin ima samo pet godina ...
• Da, ali je ipak znao iglom da izbuši sve kurtone koje je našao u mojoj sobi.

Počeo Ciga da krade ugalj iz rudnika. Jedan dan ga uhvati portir, a Ciga će:
• Gospodin portir, nisam ja lopov, da mi umreš ako lažem! Ja to nosim kući da se deca igraju. Ako neće da se igraju, ima sve da bacim u šporet!

Gostuje Mujo na televiziji BiH:
• Dakle Mujo, Vi ste pjesnik?
• Da, ja sam pjesnik ...
• Amater?
• A mater nije, ona je domaćica, malo oko bašte i tako.

Razgleda američka vojna delegacija naš muzej avijacije u Surčinu pa vide i ostatke svog nevidljivog F117. Šef delegacije upita našeg pilota koji im je bio vodič:
• Znamo da Vam je PVO bila odlična ali me zanima kako ste se osećali dok ste ratovali protiv najveće sile na svetu?
Na to će naš pilot, pomalo zbunjeno:
• A, pa nismo mi nikada ratovali protiv Rusije.

Sudija opominje ženu koja svedoči:
• Vi ste naveli lažne godine starosti!
• Nisu lažne, nego su od ranije - pravda se žena.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Šta se raspada brže od Yugo automobila?
• Zemlja u kojoj se proizvodio.

Pričaju tri babe kako im je pre bilo dobro u životu. Priča prva:
• Joooj, pre su mogli da se kupe ogromni, debeli krastavci - i rukom slikovito pokazuje dužinu i debljinu.
Druga s razumevanjem klima glavom i nastavlja:
• Ma znam, i mogao se kupiti odličan luk nekada davno - i rukama pokazuje kao da drži dve velike glavice luka.
Treća, koja je bila malo gluva, reče:
• Ne čujem vas baš najbolje, al’ savršeno se sećam frajera o kom pričate!

Trčali Crnogorac i Italijan na sto metara. Italijan pobedio. Radio Podgorica javlja:
• Veliki uspeh, drugo mesto za Crnu Goru, takmičar iz Italije na cilj stigao pretposlednji!

Šef šalje SMS radniku:
• Pošalji mi jedan od onih tvojih viceva.
• Trenutno radim, poslaću Vam kasnije.
• Ovaj ti je dobar! Pošalji mi još koji!

Parkiranje u Beogradu je kao seks:
• Koliko god da je dobro, uvek misliš da može bolje.
• Ženama je potrebno više vremena.
• Ako ne želiš da se potrudiš, uvek možeš da platiš.
• Zabranjena mesta su uvek uzbudljivija.
• Koliko god da se trudiš da nađeš savršenu poziciju, neko će da te kresne od pozadi.
• Veličina jeste bitna.
• Možeš da ostaneš do jutra ako baš moraš, ali u sedam, da više nisi tu.
• Ako je savršeno i slobodno, sigurno postoji neki problem.
• Moraš da poznaješ zone.
• Moraš da znaš da izađeš na vreme.
• Ako si na zabranjenom mestu, budi brz.