VICOTEKA

Vozi se baba u autobusu i nakon nekog vremena počne da se žali glasno govoreći:
• Bože, Bože al sam žedna!
Naravno, niko ne reaguje, a baba će opet:
• Bože, Bože kako sam žedna!
• Sačekaj baba dok stigneš tamo gde si krenula – reče jedan od putnika.
Nakon nekoliko trenutaka baba će opet:
• Bože, Bože kako sam žedna!
Iznervirani vozač naglo zaustavi autobus kraj neke kafane:
• Idite tamo pa se napijte vode. Samo da Vas više ne slušam!
Kad se baba napila i vratila u autobus, vozač odahnu i krenu dalje. Nakon nekoliko stotina metara baba se ponovo oglasi:
• Bože, Bože al sam bila žedna!

Utrkuju se dva magarca sokakom i na pola puta jedan se razdere:
• Ko zadnji magarac!

Dolazi baba kod doktora i žali se:
• Prala sam ruke na potoku i uštipio me rak za prst!
• Koji?
• A šta ja znam, men' svi rakovi izgledaju isto.

Pita učiteljica Pericu:
• Po čemu je Severni pol dobio ime?
• Pa, po Severini - odgovori Perica!

Šta je to vrhunac pijanstva?
• Vrhunac pijanstva je kad na svojoj svadbi zagrliš taštu i pitaš: Brko, jebeš li šta?

Zašto Crnogorac živi u jednosmernoj ulici?
• Da ne bi morao da okreće glavu na obe strane dok prelazi ulicu!

Zovem popa da mi osvešta kuću i pitam ga za cenu, ... a on me pita koliko kvadrata ima kuća!? Nešto se mislim, ... pope, ne zovem te da krečiš, nego da osveštaš!

Dođe Crnogorac u kafić i sedne. Prilazi mu konobarica i pita ga šta će da popije. Naruči on kafu.
• A kakvu kafu želite? – upita ga konobarica.
Kaže on:
• Vako jaku kâ što sam ja, a tako slatku kâ što si ti!
Donese ona kafu, Crnogorac srkne, pa kaže:
• E, đevojko, grdna, a da se ti nijesi malko precijenila?

Google mora da je žensko. Ima odgovore na sva pitanja.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Napala banda puževa kornjaču. Došla policija i pitala kornjaču šta se dogodilo, a ona odgovori:
• Ne sećam se. Sve se odigralo previše brzo.