VICOTEKA

Dolazi kupac u zlataru:
• Dobar dan! Želeo bih da kupim poklon jednoj dami.
Zlatar:
• Samo izvolite, ... a da li je to za Vašu suprugu ili želite nešto skuplje?

I ovu noć ću prespavati u tuđem krevetu, ... ne zato što sam neki jebač, nego sam podstanar.

Dođe deda kod popa da mu se ispovedi i kaze:
• Pope, pre neki dan baba se nagnula u zamrzivač i meni došlo nešto, ja mrknem babu, jel to greh?
Pop:
• Ne, nema tu ništa grešno, to je priroda i tako treba da bude.
Sutradan dođe i baba pa kaže:
• Pope, pre neki dan ja se nagnula u zamrzivač da vidim nešto a deda navalio, a meni sve onako dobro, jel to greh?
Pop:
• Ne naravno, bio je i tvoj muž juče i njemu sam rekao da je to prirodno i ne treba da brinete.
Baba:
• A da li smo i dalje dobrodošli u crkvu?
Pop:
• Naravno ...
Baba:
• Dobro, jer u Merkator više nismo ...

Sedi Mujo u kafani i ispija pivo jedno za drugim. Ulazi Haso, seda za njegov sto i pita ga, u neverici:
• Bolan Mujo, jesi li ti normalan, šta je ovo, šta će ti Fatina slika na stolu?
Mujo ga pogleda i odgovori:
• E moj jarane, to mi je alkotest!
• Kakav alkotest, crni Mujo?
• Pa lepo, kad mi se Fata počne sviđati, znam da sam mrtav pijan!

Uspaničena Fata zove Hitnu:
• Brzo dođite, Mujo greškom popio benzin umesto rakije i evo trči po avliji k'o ludak već pola sata!
Operater joj mirnim glasom odgovara:
• Gospođo, bez panike, prestaće kad mu nestane goriva!

Čovek vodi ljubav sa ljubavnicom. Otvaraju se vrata, ulazi njen muž, grdosija od čoveka, hvata nesrećnika za nogu i vrat, iznosi ga na terasu i baca sa devetog sprata. Čovek, dok pada, razmišlja ovako:
• Konju jedan, koji ti je đavo ovo trebalo – imaš super ženu i decu, dobar auto, posao, dobru platu ...
Dole prolazi traktor i vuče prikolicu sa senom i čovek – tras – pada na seno. Ustaje, otresa seno sa sebe i kaže:
• E, što ja serem kad se uplašim!

Ko legne sa guzicom koja svrbi, budi se sa prstom koji smrdi.

Razgovaraju muž i žena:
• Dragi, šta to radiš?
• Pravim ti stolicu.
• I kada će biti gotova?
• Evo, samo da ugradim utikač.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Kako Zemunac čestita sestri polaganje diplomskog ispita?
• Brate, sestro, ćale si, keve mi.

Koji je najbrži put do srca muškarca?
• Pravo kroz grudni koš.