VICOTEKA

Sreli se bivši i sadašnji momak jedne devojke. Bivši cinično upita sadašnjeg:
• Kako je sa potrošenom robom ?
Drugi mu odgovori:
• Prvih 5 santimetara je onako, ali dublje - kao nova!

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu:
• Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari!
Nakon završenog posla, pita anđeo:
• Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda?
Bog reče:
• Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine:
- Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan.
- Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek.
- Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

Tri moguća načina izlaska iz krize u Srbiji:
• Autobuska stanica,
• Železnička stanica,
• Aerodrom.

Pita ženska Muju:
• Jesi li ikad igrao golf?
Mujo će:
• Ša igr'o, vozio!

U domu zdravlja puno ljudi čeka da uđe u ordinaciju dok doktoru ističe radno vreme. Izlazi doktor iz ordinacije i kaže da može samo još jednog pacijenta da primi. Ljudi se odmah razgalamiše, a od pozadi se začu glas jedne Ciganke:
• Doktore, doktore, pustite mene, ja imam pečenje.
Doktor odgovori:
• Hajde ti sa pečenjem ulazi.
Uđe Ciganka unutra i doktor sav začuđen upita:
• A je li, gde je to pečenje?
Ciganka:
• Pa doktore, peče me kad pišam!

Ide tip glavnom sarajevskom ulicom i glasno psuje državu. Priđe mu policajac i opomene ga da ne psuje, jer će ga morati privesti u policijsku stanicu.
• Ma bolan, ne psujem ja ovu sadašnju Bosnu nego onu bivšu!
Policajac će na to:
• Nemoj ti meni bivšu, znam ja koja ne valja.

Fata zove Muju telefonom:
• Mujo, gde si?
• Evo me, u lovu sam!
• A ko to tako glasno stenje, bolan?
• Medved!

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ...
• Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle!
Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita:
• Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...?
Kaže Nadica:
• Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo.
Voze se one dalje, kad opet časna sestra:
• Izvini, ali ove čizme, kako ...?
• Ma, jedan predivan izlet, i evo ...
Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca!
Ona:
• Ko je?
• Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar.
Časna sestra:
• Jebi se ti i tvoje karamele!

• Radojka, 'oćeš da kupiš kauč? Jeftino!
• Iju Milojka, pa skoro si ga kupila. Što ga prodaješ?
• Jel' može da ostane među nama? Prevarila sam Milutina na tom kauču ... i sad ne mogu očima da ga vidim ...
• Iju, grrrdna ... pa da sam ja tako prodavala svoj nameštaj samo bi mi luster ostao!

Kakvu sam kafu skuvao komšinici, evo još traži gaće po sobi.

Majka prebacuje ćerki:
• Ako sam ti rekla da su svi muškarci isti, ti to ne moraš da proveravaš baš svakog dana!