Moraš naučiti da daješ i uzimaš

Mali Perica se potukao u školi i posle nastave zaglavi kod psihologa na "ispiranju mozga". Kudi psiholog njega, kudi, da bi na kraju zaključio: • Perice, ne smeš da se tučeš, nije to dobro, treba da naučiš da daješ i uzimaš! Perica se nasmeja: • Pa baš sam to i radio! Psiholog ga zbunjeno upita: • Kako to misliš? Perica ponosno ispali: • Pa dao sam šamar i uzeo sendvič!

• Izvinite, da Vas pitam, da li je to psihijatrijsko odeljenje? • Jeste, a koga tražite? • Srodnu dušu ...

Lego sam pored nje u krevet, a ona me pita: • Jesi li ti pijan? • A, otkud znaš?! • Komšija, ... pa, ti živiš u stanu pored mog!

Hvali se osamdesetogodišnji deda svom doktoru kako mu je žena koja je 60 godina mlađa od njega ostala trudna i da će ubrzo postati otac. Doktor potapša starog dedu po ramenu pa reče: • Da ja tebi, deda, ispričam jednu malu priču: Bio jedan lovac i jedno jutro ode on u lov na medvede. Kad je naleteo na velikog medveda on potegne za puškom i tad primeti da je umesto puške poneo kišobran ali on svejedno uperi kišobran u medveda i na njegovo čudo kišobran opali i ostade medved na mestu mrtav ... • To je nemoguće! – prekide ga deda – mora da je tu bio još neko. Sigurno je neko opalio iza njegovih leđa a da on nije ni znao! • Upravo tako deda, o tome ti pričam.

Lali se rodilo dete, ali kako ga nisu pustili u bolnicu u posetu, dođe Lala pod prozor Sosine bolničke sobe i počne da se dere: • Sosooo, je li muško ili žensko? • Sin je! Lala se razveseli i razdere opet: • A koliko je težak? • 3500 grama. Lala sav srećan, pa se razdere još jednom: • A na koga liči? • Na jednog iz Mokrina, ne znaš ga ti.

• Hoću da usvojim tromesečnog dečaka iz Amerike - objavi plavuša svome mužu. • I šta ćeš da radiš s njim? - pita muž. • Kad počne da govori, učiću od njega engleski.

• Žao mi je - reče doktor - ali, ostalo vam je samo devet ... Pacijent prekinu doktora: • Čega devet, doktore? Godina, meseci, dana?! Doktor poče da odbrojava: • Devet, osam, sedam, ...

Pričaju Mujo i unproforac. Kaže unproforac: • Sve sam naučio za ovih nekoliko godina, i vaše običaje, i kulturu, i jezik, ali još ne znam šta je "merak". Kaže Mujo: • Jesi li ti nekad jeb'o ovcu? • Ne! • Pa ne znam onda kako da ti objasnim ...

Meni niko ništa u životu nije pomogao. Sve što imam svojim rukama sam ukrao!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pita nastavnica Pericu: • Šta je bilo posle smrti cara Lazara? • Sahrana - odgovori Perica!