VICOTEKA

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu:
• Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari!
Nakon završenog posla, pita anđeo:
• Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda?
Bog reče:
• Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine:
- Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan.
- Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek.
- Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

Došla žena u posetu mužu u zatvor, pa ga pita:
• Kako se osećaš, dragi?
• Kao kod kuće – odgovori muž.
• Baš se radujem, a kako to kao kod kuće?
• Pa ovako: jelo je neukusno, garderoba neispeglana, nema seksa, a ne smem ni da izlazim!

Gde ćeš za Novu godinu?
• Kod psihijatra, kažu da će tamo biti ludnica.

Kaže Fata Muji:
• Ako pogodiš koliko imam godina, poklanjam ti jednu divnu, nezaboravnu noć!
Mujo:
• Ovako ... po svilenkastoj kosi - 19, po toj baršunastoj koži - 18, po zanosnom, zategnutom telu - 17 ...
• Mujo, laskavče stari, grešiš, ali ipak ...
• Ne prekidaj me dok sabiram!

• Halooo?
• Izvolite, gospodine, dobili ste tehničku podršku.
• Ne radi mi ruter od Interneta.
• Ok, koja lampica vam trenutno svetli?
• Ona od bojlera. Da ugasim?

Kako plavuša pravi pekmez?
• Tako što ljušti krofne!

Pošla baba na pijac da prodaje jaja pa ušla u autobus da brže stigne. Kondukter joj zatraži kartu a ona, nemajući novca, ponudi kondukteru jedno jaje. Kondukter se sažali i prihvati jaje umesto karte. Baba se navadila pa svakog jutra isto. Posle nedelju dana kondukteru dosadi pa kaže:
• Nemoj baba, molim te, više da mi nudiš jaja umesto karte. Prijaviće me neko pa ću izgubiti posao zbog tebe.
Narednog jutra, ulazi baba u autobus, tutne kokošku kondukteru u krilo i drekne:
• Mesečna!

Otišao Milojko u švaleraciju i izdao ga đoka, pa se načisto obrukao. Gleda on njega, besan kao ris i kaže mu:
• Čekaj, čekaj, dok dođem kući, .... presudiću ja tebi, nećeš ti mene više da brukaš i zajebavaš!
Dođe Milojko kući, uzme sekirče, stavi đoku na panj i zamahne ... Taman on zamahne, đoka sklizne sa panja. Milojko još jednom zamahne, đoka opet sklizne sa panja. Milojko popizdeo, pa mu kaže:
• Mater ti jebem, sekirče vidiš, a pičku ne vidiš ...!

Šef je ismejao moj pokušaj puštanja brkova. Rekao je:
• Usta ti izgledaju kao međunožje moje žene kada zaboravi da se obrija ...
Pogledao sam u ogledalo i rekao mu:
• Šefe, potpuno ste u pravu!

Došao komšija do komšinice na kafu, kad u njenom dvorištu Ðoković i Federer igraju tenis:
• Pa, šta je ovo? - pita on.
• Ma pusti, dobila sam zlatnu ribicu koja ispunjava želje, ali je malo nagluva.
• Kako nagluva? -  pita komšija.
• Pa lepo, nagluva, slabo čuje.
• A, bi li mi je pozajmila na jedan dan?
• Ma hoću, ali lepo ti kažem da je nagluva.
Drugo jutro dolazi opet komšija kod komšinice, potpuno ljut i vraća joj zlatnu ribicu:
• Jebala te ova zlatna ribica, nije samo nagluva, nego je gluva, skroz na skroz!
• Kako, šta je bilo? - pita ona.
• Ja tražim lovu, ona mi da sovu, ja tražim novce, ona mi da ovce, ja tražim pare, ona mi da jare, ...
• A, šta si mislio, da sam ja tražila dobar tenis?!

Žalosno je što će ova današnja deca u Srbiji misliti da je Mocart izmislio kladionice.