VICOTEKA

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu:
• Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari!
Nakon završenog posla, pita anđeo:
• Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda?
Bog reče:
• Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine:
- Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan.
- Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek.
- Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

Vratio se Mujo iz Francuske. Fata ga pita:
• Kakve su tamo žene?
• Znaš Fato, tamo ima dve vrste žena.
• Kako dve?
• Lepo – Mona i Monika. Mona ima malu onu stvar, a Monika veliku.
• A Mujo, u koju vrstu ja spadam? – pita Fata.
• E, ti si Fato, harmonika!

Hodaju Mujo i Haso ulicom. Zaskoči ih pljačkaš i zatraži sav novac koji imaju. Obojica brzo izvade novčanike i počnu da vade novac. Na to se Mujo okrene prema Hasi i pruži mu jednu novčanicu:
• Bolan Haso, evo ti onih 100 evra koje ti dugujem ...

Dvojica prijatelja pričaju svoje dogodovštine:
• Krenuo sam u šumu i naišao na prugu. Pratio sam prugu oko pola sata i naišao na prelepu ženu vezanu za prugu. Odvezao sam je i vodili smo ljubav na sve moguće načine!
• Je l' ti ga popušila?
• Nije, nisam mogao da joj nađem glavu ...

Pričaju dva matorca, pa prvi pita drugog:
• Je l' možeš ti i dalje da jebeš?
• Mogu, da kucnem u drvo! - kaže drugi.
• Ma, mogu i ja da kucnem u drvo, nego je l' možeš da jebeš?!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

• Mujo, zašto ba imaš perje u nosu?
• Pssst, ćuti, šmrk'o sam koku.

Ciganka izmislila originalan način da zaradi lovu: nađe mušteriju i kad mu popuši, kaže - Daj pare ili grizem, - i ovaj mora da joj pljune lovu. Međutim, naiđe na Eru i počne da mu puši, pa kaže:
• Daj pare ili grizem!
A Era će lukavo:
• Puštaj ili pišam!

Stoje dva klinca ispred Pikasove slike u muzeju i komentarišu:
• E, ubiješ me ako ovome nisu drajveri na printeru otišli u materinu!

Imamo mi muda, a i sreće smo kurate.

Ljubio sam je nežno, ostala je bez daha. Skinula je puder, umro sam od straha.