Dobar čovek i pametan

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu: • Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari! Nakon završenog posla, pita anđeo: • Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda? Bog reče: • Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine: - Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan. - Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek. - Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

Idu Piroćanci, tatko i sin da kupe tatku odelo i gledaju razne štofove. Sin uzme štof i pogleda naličje. • Pa što, sine, gledaš naličje štofa? Gledaj lice! – kaže tatko. • Jes', a posle deset godina ćeš da gi prevrneš, pa sašiješ meni da nosim. Eto, zato gledam naličje!

Koja vrsta ljudi se razmnožava bez seksa? • Penzioneri!

Krenuo naš ministar policije na put. Posle nekoliko minuta vožnje zaustavlja ga pandur: • Dobar dan gospodine, molim vašu vozačku i saobraćajnu ... aaa, pa to ste vi gospodine ministre, izvinite, molim vas, možete nastaviti put ... Na to će ministar: • Jao, nemojte tako, postupajte prema meni kao prema svakom drugom građaninu. Pandur odgovara: • Ok, nema problema, gospodine ministre, ubacite deset evra u saobraćajnu i možete da nastavite.

• Da li možemo nas dvoje da budemo nešto više od prijatelja? • Auu, divno! Znači, hoćeš da mi budeš žirant?

Vozi Mujo bicikl. Naiđe policajac i kaže mu: • Mujo, siđi sa bicikla, moraš da platiš kaznu. Sto dinara jer nemaš svetlo, još sto jer nemaš zvonce, još sto jer nemaš "mačje oko", sto jer ti ne rade kočnice ... A Mujo se smeje, sve se hvata za stomak. Pita ga policajac šta mu je, što se toliko smeje, a Mujo mu odgovara: • Eno ide Haso, on nema ni bicikl!

Postoje tri vrste ljudi. Oni koji znaju da broje i oni koji ne znaju da broje.

Perica dobio od oca klavir, ali mu sviranje baš nešto ne ide. Da bi ga stimulisao, otac mu kaže. • Perice, za svaki čas sviranja imaš hiljadu dinara. Perica odgovara: • Malo je to ćale, komšija daje dve hiljade da ne sviram.

Priča dvadesetogodisnja unuka nani: • E moja nano, sinoć sam došla kući taksijem i tek kad sam došla pred kuću setih se da nemam ni dinara u džepu! • Pa kako si mu platila? - znatizeljno upita nana. • Pa morala sam u naturi, nano moja mila. Sva ta priča napali nanu tako da ti ona u istom času ode u centar i sede u prvi slobodni taksi, ugleda maldog i lepog taksistu, zaboravi sav proces vožnje, nemanja novca ... • Dokle nano? - upita je taksista. • Do jaja sine, do jaja.

Došao šesnaestogodišnji Ciga kod ćaleta i sav srećan kaže: • Čale 'ču se ženim! • To sine! Več sam se zabrin'o da ne prematoriš! Kak'a je mlada? • Ma, super čale, k'o Rijana, sam' još lepša. Jedanes' godine i još nevina. • A, je l' ima ona čaleta i braču? • Ima bre, nego šta! • Pu, bre, teraj to u pizdu materinu, kad nije valjala za svoju familiju, neće ni za našu!

Ulazi pijan čovek u taksi i kaže vozaču: • Vo o ... vozi me pravo kući. • Da li biste mogli da budete malo precizniji? • Da, na ... naravno, ... u spavaću sobu.