VICOTEKA

Dečji biseri:
• Ne znam koliko imam godina. To se stalno menja.
• Tata je odrastao na selu. On je kravu video uživo!
• Jako sam se uplašio kad se mama razbolela. Pomislio sam da će tata da nam kuva.
• Ja se ne svađam s roditeljima. Nisu moj nivo.
• Kad se mama posvađala sa tatom, prvi put sam video leteće tanjire.
• Životno osiguranje je novac koji dobije onaj ko preživi smrtni slučaj.
• Usvajanje je bolja mogućnost. Tako roditelji mogu sami da izaberu svoje dete i ne moraju da prihvate baš ono koje su dobili.
• Krave ne smeju brzo da trče, da ne bi prosule mleko.
• Crvi ne grizu jer imaju rep i napred i nazad.
• Breskva je kao jabuka sa tepihom.
• Proleće je prvo godišnje doba. U proleće kokoške nose jaja, a seljaci krompir.
• Psi obično vole vodu. Neki čak toliko, da u njoj i žive. To su morski psi.
• Sve ribe nose jaja. Ruske čak kavijar.
• Zoološki vrt je super. Tamo možemo da vidimo životinje koje i ne postoje.
• Nisam kršten, ali sam zato vakcinisan.

Pita učiteljica decu:
• Za koga navijate? Ko navija za Partizan neka digne ruku.
Svi dižu ruku osim malog Perice. Pita ga učiteljica:
• Pa Perice za koga ti navijaš?
• Za Zvezdu.
• Perice, kako to, svi za Partizan, a samo ti za Zvezdu?
• Mama i tata mi navijaju za Zvezdu pa navijam i ja.
• Pa Perice nije to dobar razlog, šta da ti je tata narkoman, a mama kurva, šta bi onda?
• Pa ne znam učiteljice, valjda bi onda i ja za Partizan navijao.

Dolazi Piroćanac kod vulkanizera da mu zakrpi kurton, a ovaj mu odgovara:
• Ne krpimo kurtone!
Poče Piroćanac da ga moli i da dosađuje, pa ovaj popusti i zakrpi mu kurton. Ne prođe dugo, kad ovaj opet dolazi na krpljenje, i ovaj mu ga zakrpi. Dolazi on i treći put, a vulkanizer ga dočeka iznerviran:
• Dva puta sam ti ga krpio, šta više ‘oćeš?!
• Ma nisam sad došao da mi ga zakrpiš, nego da mi ga balansiraš.

Otišao sam kod komšinice da pozajmim kafu. Nije mi dala, ... a ni kafu.

Dođe Perica iz škole i kaže tati:
• Tata, tata, rekao mi je Ivica da sam peder!
• I? Jesi ga udario šakom u glavu? - upita ga otac.
• Ma nisam tata!
• A zašto nisi?
• Pa, sladak je ...

Dobio Perica jedinicu iz srpskog. Kad je došao kući mama ga pita šta je bilo, a Perica će:
• Ma pisali smo sastav. Evo da ti pročitam: "Krenem ja jedan dan u školu, kad naletim na govno. Govno, onako zelenkasto, rekoh, mora da je Markovo, on jede puno graška. Idem ja malo dalje, naletim na još jedno govno. Govno onako žućkasto, kao da je Simino, on jede puno kukuruza. Šetam ja tako još malo i naletim na jedno baš veliko govno i pomislim: mora da je Đoletovo, on je debeo, puno jede, pa puno i sere".
• Pa dobro, Perice, koja je bila tema sastava? - pita Pericu mama.
• Prijatelj se u nuždi prepoznaje!

Krenuo Marko Kraljević kod vile Raviojle, koja je živela na 11. spratu. Parkira on Šarca tačno ispod njenog prozora i kaže mu:
• Čekaj ti tu, a ako neko pozvoni gore kod vile, ja ću iskočiti kroz prozor direktno u sedlo.
Pola sata kasnije zvoni neko kod vile Raviojle, ona otvori, kad ono Šarac:
• Kaži Marku da je napolju počela kiša – čekaću ga u ulazu!

Sreću se na ulici dva psihijatra. Prvi će:
• Dobar dan, dobro ste. Kako sam ja?
• I vi ste dobro!

• Ko igra?
• Srbija i Crna Gora.
• Je l' protiv Hrvata?
• Baba, idi lezi ...

Razgovaraju dve prijateljice:
• U ovoj vazi je pepeo moga muža!
• Oh, nisam znala da je umro!
• Ma nije umro, samo ga mrzi da ustane i uzme pepeljaru!

Idu dva pandura na posao i jedan pita drugog:
• Hoćemo li autobusom ili ćemo peške?
Tek će drugi:
• Šta pre naiđe.