VICOTEKA

Dečji biseri:
• Ne znam koliko imam godina. To se stalno menja.
• Tata je odrastao na selu. On je kravu video uživo!
• Jako sam se uplašio kad se mama razbolela. Pomislio sam da će tata da nam kuva.
• Ja se ne svađam s roditeljima. Nisu moj nivo.
• Kad se mama posvađala sa tatom, prvi put sam video leteće tanjire.
• Životno osiguranje je novac koji dobije onaj ko preživi smrtni slučaj.
• Usvajanje je bolja mogućnost. Tako roditelji mogu sami da izaberu svoje dete i ne moraju da prihvate baš ono koje su dobili.
• Krave ne smeju brzo da trče, da ne bi prosule mleko.
• Crvi ne grizu jer imaju rep i napred i nazad.
• Breskva je kao jabuka sa tepihom.
• Proleće je prvo godišnje doba. U proleće kokoške nose jaja, a seljaci krompir.
• Psi obično vole vodu. Neki čak toliko, da u njoj i žive. To su morski psi.
• Sve ribe nose jaja. Ruske čak kavijar.
• Zoološki vrt je super. Tamo možemo da vidimo životinje koje i ne postoje.
• Nisam kršten, ali sam zato vakcinisan.

Razgovaraju žena i muž:
• Dragi, kada bih ja umrla da li bi se ti ponovo oženio?
• Sigurno ne bih!
• A zašto? Zar ti nije lepo u braku?
• Naravno da mi je lepo ...
• Pa, zašto onda nećeš da se oženiš?
• U redu, onda ću se ponovno oženiti ...
• Ipak, dakle, hoćeš? I spavaćeš sa njom u našem krevetu?
• A gde bi smo inače spavali?
• A hoćeš li i moje slike da zameniš njenim slikama?
• Mislim da hoću, to mi se čini logičnim ...
• A hoće li ona da vozi moj auto?
• Ne, nema vozačku!

Šta kaže mama plavuši kad plavuša izlazi u grad?
• Ako do deset ne budeš u krevetu, vrati se kući!

Pošalju Muju kao međunarodnu razmenu studenata u Japan. Dođe tamo Mujo i kaže njemu neki Japanac:
• Hoćeš da ti pokažem nešto japansko?
• Hoću!
Uhvati njega Japanac pa ga ubije ko' vola u kupusu. Pita njega Mujo:
• Šta ti bi, čoveče?
• Ha ha, ništa ... to je karate - naš nacionalni sport!
Sutra dođe Japanac Muji i pita ga da mu pokaže nešto japansko. Mujo nasedne i Japanac ga opet nalema. Pita ga Mujo:
• Šta ti je sad to?
• Džudo - naš nacionalni sport.
Sutra dođe Mujo kod Japanca i pita ga:
• Hoćeš da ja tebi pokažem nešto japansko?
• Ha ha! 'ajde da i to vidimo!
Ubije njega Mujo na mrtvo ime. Pita ga posle Japanac:
• Šta ti je to?
• Poluosovina od Toyote! - kaže Mujo.

Pita učiteljica Pericu:
• Sa koliko nula se piše milion?
• Sa šest! - odgovori Perica.
• A pola miliona?
• Pa, sa tri!

Dođe udovica kod Svetog Petra i pita može li videti svog pokojnog muža. Kaže Sveti Petar:
• Naravno! - uzme jednu knjigu i počne tražiti. Zatvori knjigu i kaže:
• E, među anđelima nije.
Onda traži u drugoj pa kaže:
• Nije ni u čistilištu. Nema ga!
Uzme još jednu knjigu, traži, pa će:
• Nije ni među onima proglašenim blaženim ili svetima.
Najednom se priseti i upita udovicu:
• Koliko ste dugo bili u braku?
Udovica:
• Pa nekih 50 godina ...
Na to će Sveti Petar uzimajući novu knjigu:
• Pa što ne kažete da je među mučenicima ...

Otac grdi sina:
• Kakve su vam to blesave igre! Još ćete razbiti glavu jedan drugome! Zar se ne znate igrati normalno? U moje vreme mi smo se igrali lepih igara. Moj drug stavi sebi jabuku na glavu i ja uzmem luk i strelu i onda ... eh ... da ... danas bi mu bilo 45 godina ...

Žena je bila u krevetu sa ljubavnikom kada je čula glas muža koji je ulazio u kuću.
• Požuri, - rekla je, - stani u ćošak.
Namazala ga je bebi uljem, a onda posula puderom.
• Ne miči se dok ti ne kažem, - rekla je - Pretvaraj se da si kip.
• Šta je ovo?- Pitao je muž kada je ušao u prostoriju.
• To je kip, - odgovorila je - Petrovićka je kupila jedan, meni se svidelo pa sam i ja nabavila sličan.
Bez daljeg komentarisanja otišli su u krevet na spavanje. Oko dva posle ponoći, muž je izašao iz sobe i posle nekoliko minuta vratio se sa pivom i sendvičem.
• Evo, - rekao je kipu, - uzmi ovo. Ja sam tako dva dana stajao kod Petrovića, mogao sam da cknem od gladi.

Šta je to optička varka?
• To je kada neko zbog naočara izgeda inteligentnije.

Uvek sam sređen i doteran ... kiša me opere ... vetar me osuši ... a život me pegla ...

Budi se Mujo nakon opercije i na pitanje lekara kako se oseća odgovara:
• Pa dobro, samo ne osećam noge.
• E, morali smo da ih operemo.