VICOTEKA

Dečji biseri:
• Ne znam koliko imam godina. To se stalno menja.
• Tata je odrastao na selu. On je kravu video uživo!
• Jako sam se uplašio kad se mama razbolela. Pomislio sam da će tata da nam kuva.
• Ja se ne svađam s roditeljima. Nisu moj nivo.
• Kad se mama posvađala sa tatom, prvi put sam video leteće tanjire.
• Životno osiguranje je novac koji dobije onaj ko preživi smrtni slučaj.
• Usvajanje je bolja mogućnost. Tako roditelji mogu sami da izaberu svoje dete i ne moraju da prihvate baš ono koje su dobili.
• Krave ne smeju brzo da trče, da ne bi prosule mleko.
• Crvi ne grizu jer imaju rep i napred i nazad.
• Breskva je kao jabuka sa tepihom.
• Proleće je prvo godišnje doba. U proleće kokoške nose jaja, a seljaci krompir.
• Psi obično vole vodu. Neki čak toliko, da u njoj i žive. To su morski psi.
• Sve ribe nose jaja. Ruske čak kavijar.
• Zoološki vrt je super. Tamo možemo da vidimo životinje koje i ne postoje.
• Nisam kršten, ali sam zato vakcinisan.

U otmeni restoran dolazi veliki poznavalac hrane i kaže konobaru:
• Želim da mi donesete pekinšku patku!
Konobar donese patku, on gurne prst patki u guzicu, lizne prst i kaže:
• Ova patka je iz Šangaja! Ja sam tražio PEKINŠKU patku!
Konobar se vraća sa novom patkom, kritičar opet gurne prst patki u guzicu, lizne prst i ljutito kaže:
• Ovo je Indonežanska patka! HOĆU PEKINŠKU PATKU!
Konobar donosi treću patku i posle testa prstom, čovek zadovoljan potvrdi da je ovo stvarno Pekinška patka. Drugi konobar koji je to sve pomno pratio priđe mu i upita ga:
• Izvinite, znate, ... ja sam siroče i ne znam gdje sam rođen, ... kada bi mogli da mi pomognete bio bih Vam veom zahvalan.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Ide Mujo Saharom i naiđe na nekog beduina pa ga upita:
• Koliko još ima do mora?
• Tri stotine kilometara, - odgovori beduin.
• Dobra Vam plaža, al` je more daleko!

Menjam Fiću sa kukom za Trabanta sa kukom.
Šifra: Kuku meni, kuku tebi.

Vrhunac komšijske svađe:
• Da ti nije mene, ti ni dece be bi imao ... !

Moj dragi ima najveći ... minus na tekućem računu!

Kako Saša Matić muva devojku?
• Čuo sam da si lepa.

Šta kaže haker kada počne da mu slabi vid?
• Oslabila mi grafička ...

Šeta lav šumom, gladan, i nailazi na zeku i pita ga:
• Je li, ti mali, kako se zoveš?
• Ja sam Zeka.
• Ček' da te zapišem u svesku. Sutra ću te pojesti.
Tako on nastavlja, nailazi na lisicu i pita je:
• A kako se ti zoveš?
• Ja sam Lija.
• Dobro. Zapisaću te u svesku i prekosutra ću te pojesti.
Krene on dalje i nailazi na nilskog konja pa ga pita:
• Kako se ti zoveš?
• Nilski konj.
• Upisujem te u svesku i poješću te za 2 dana.
A nilski konj će ljutito:
• A da ja tebe sad naguzim?!
Lav će na to:
• Eeee, pazi, mogu ja tebe i da izbrišem.

Kakve sam sreće, meni bi i da sam matičar, svaka rekla NE!