VICOTEKA

Dan posle udaje ćerke, otac reče ženi:
• Eee boga mi, trebalo je da naučimo da igramo šah.
• Zašto?
• Pa, vidiš da smo dali damu za konja.

Zaustavi pandur čoveka i kaže:
• Dokumenta, molim!
Ovaj mu da dokumenta, pandur ih gleda, prevrće i na kraju ga pita:
• Gospodine, a šta ste vi po zanimanju?
Ovaj kaže:
• Biohemičar.
A pandur ga na to upita:
• Pa, dobro, a šta ste sada?

• Hej ćao, ti beše ono završila književnost na Filološkom fakultetu, jel da?
• Da, da ... sa prosekom 9,5!
• Stvarno? Svaka čast, baš lepo! Nego, ... pošto su ti ovi krastavci i šargarepe?

Sedi Crnogorac u dvorištu, mrzi ga da živi. U neko doba dohvati mobilni i pozove ženu. Ona se javi sa sprata:
• Šta je?
• Ama, ženo, imamo li mi još onije serum protiv zmijskog ujeda?
• Imamo - odgovori ona - a što, da te nije ujela zmija?
• Ama nije, no se primiče!

• Perice, odakle ti taj prsten? - pita majka.
• Našao sam ga na ulici!
• Pa zašto ga nisi odneo policiji?
• Pa, nisam smatrao da je to potrebno - na to će Perica.
• Šta? Nisi smatrao da je to potrebno! Zbog čega?.
• Pa zato što je na prstenu ugravirano: "ZAUVEK TVOJ".

• Deda, da li bi voleo da imaš studentkinju u krevetu?
• Bih, i te kako.
• Pa zašto onda babu ne upišeš na fakultet?

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Došla inspekcija u fabriku pileće paštete da provere kvalitet sastojaka. Pita inspektor:
• I, ovo je samo piletina u pašteti?
• Pa, jeste, otprilike, sve piletina.
• Kako otprilike? Ima li još nekog drugog mesa?
• Ma malo dodamo.
• Ma šta dodate?
• Ma ima malo konjetine.
• Šta znači malo konjetine, koji procenat?
• Ma 50%
• Kako 50%?
• Pa, jedno pile, jedan konj ...
• Auffff, pa ne morate onda ni stavljati piletinu!
• Pa i ne stavljamo ...

Danas sam pola sata na Fejsu brisao prijatelje muškarce koje prvi put vidim, dok na kraju nisam ukapirao da sam upao na ženin profil ...

Dana su me zvali iz banke:
• Debeli, izlazi iz te pekare, već si pojeo pola rate za kredit!

• Mama, imam nešto da ti kažem, izlazim sa komšijom Perom!
• Molim? Pa, ... mogao bi otac da ti bude.
• Ali mama, godine nisu važne!
• Da, ... ali ja nisam ni mislila na godine, ... izgleda da me ne razumeš!