VICOTEKA

Mali Perica je strašno želeo 100 eura. Svakog dana je molio Boga da mu ih pošalje, ali nikako da dođu. Odluči on da mu pošalje pismo, ali u pošti nisu znali šta bi sa pismom upućenim Bogu, pa su ga poslali u Vladu. Vučića je pismo strahovto ganulo i odluči da pošalje Perici 5 eura, jer šta će malom Perici čitavih 100 eura. Dobio Perica 5 eura, oduševio se odgovorom i odluči da pošalje pismo zahvalnosti Bogu:
• Dragi Bože, puno ti hvala što si mi poslao lovu. Samo, nemoj više da šalješ preko Vlade jer su lopovi maznuli 95 eura. Tvoj Perica.

Na času fizike:
• Perice, šta je to SILA?
• Turska serija, nastavnice!

Učiteljica postavlja đacima trik pitanje:
• Ako od Niša do Beograda ima 80 km, a od Sombora do Beograda 100 km, koliko onda ja imam godina?!
Javlja se odmah Perica i odgovara:
• 44 godine.
• Tačno - kaže učiteljica - a kako si izračunao?!
• Lako, ja imam kod kuće polu ludog brata a on ima 22 godine!

Pita nastavnik Pericu:
• Šta je to anatomija?
• To je ono što svako ima, ali je kod žena lepše!

Razgovaraju kondom i tampon:
• Zbog tebe svakog meseca nemam posla po sedam dana - kaže kondom.
• Nije to ništa, kad god ti pogrešiš, ja nemam posla po devet meseci - ljutito mu odgovori tampon.

Udala se plavuša za trubača. Pita je trubač nakon prve bračne noći:
• Kako ti je bilo?
• Dobro, samo je truba malo mala.
• Pa nisam ja znao da ću svirati u tako velikoj dvorani.

Sreli se Mujo i Haso na čaršiji pa otišli u kafanu na rakijicu, i nakon nekog vremena počne Mujo da hvali Fatu:
• Haso, bolan, moja ti je Fata jako brižna i baš me ono pravo voli!
Haso ga zbunjeno pogleda i upita:
• A jel'? A kako to?
Mujo se isprsi:
• Guzim ti ja nju sinoć, guzim, ... oznojio se sav, kad ti moja Fata men' kaže: Joooj, Mujo, kako si se oznojio, mog'o b' se pre'ladit', da bar ima 'ko da te malo odmijeni ...

• Ljubavi, obuj na brzinu nove cipele.
• Je'l da mi vidiš noge u štikli?
• Ma jok bre, nego da mi dohvatiš vinjak sa regala, visoko je, ne možeš bosa.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Vazda je bilo budala, ali nije bilo Interneta da se i njihov glas čuje, pa su patili samo rođaci i prve komšije!

Kada žena uzme stvar u svoje ruke, onda je to već velika stvar.