VICOTEKA

Leti roda među oblacima. Na leđima nosi dedu od 70 godina koji je lupa po glavi i viče:
• Je li, rodo, da mi nismo zalutali ?!

Posle tuče na jednoj svadbi, morala je da interveniše i policija. Skupljanje izjava je u toku ...:
• Pa tako ja zamolim mladu za ples. Otplešemo jedan, muzika svira dalje i mi nastavimo. Otplešemo drugi ples, muzika dalje svira i mi opet nastavimo. Pa onda treći ...
• Dobro, skrati malo. Koliko plesova ste otplesali?
• Tako negde, posle petog plesa ustane mladoženja, zatrči se do nas i šutne svom snagom svoju mladu među noge.
• Auuu. Pa to je sigurno bolelo.
• Bolelo, bolelo, nego šta. Sve prste na desnoj ruci mi je polomio, ... mater mu blesavu.

U toku venčanja, sveštenik čita:
• Ko ima bilo šta protiv ovog braka, neka kaže sad ili neka zauvek ćuti!
Javlja se tihi glasić:
• Imam ja ...
A sveštenik će:
• Ćuti tu, ti si mladoženja!

Negde u paralelnom univerzumu Nemac juri srpske papire, a Japanci i Kinezi tetoviraju slova naše ćirilice ...

Sedi zec u šumi i nešto piše. Nailazi lisica i pita:
• Šta to pišeš zeko?
• Doktorsku disertaciju - odgovara zec.
• Svaka ti čast! Koja je tema tvoje disertacije - opet upita lija.
• Kako odrati lisicu - mrtav ’ladan reče zeka.
• Ma kako te samo nije sramota! Kako se usuđuješ - povika lija, zgrabi zeca i odvuče ga u grmlje.
Iz grmlja se čuje lomljenje, vika, urlici - zeka izlazi, strese prašinu sa sebe i nastavi da piše. Nailazi vuk i pita ga:
• Zeko, šta to pišeš?
• Doktorsku disertaciju - odgovori zec.
• Bravo majstore! Koja je tema tvoje disertacije - upita vuk.
• Kako odrati vuka - odgovori zeka.
• Ma kako se samo usuđuješ - povika vuk, zgrabi zeku i odvuče ga u grmlje.
Opet buka, vika, povici ... Posle nekog vremena izlazi zec iz grmlja, a za njim njegov drugar meda, koji reče:
• Je l’ si video zeko - nije bitna tema disertacije, nego je bitno ko ti je mentor!

Nekada u Sovjetskom savezu, dođe neka inspekcija iz Moskve u zatvor u Sibiru.  Pažnju im privukla 3 zatvorenika u jednoj ćeliji, pa ih pitaju zašto su zatvoreni. Prvi odgovara:
• Meni je sat uvek kasnio. Pa sam zato kasnio na posao, onda su me optužili da pravim revoluciju.
Drugi će:
• Meni je sat uvek žurio. Zato sam uvek dolazio prerano na posao, pa su me optužili da špijuniram.
Treći:
• Meni je sat uvek bio tačan. A onda su me optužili da sam prošvercovao sat sa zapada.

Uđem na FB ... Ceca.
Upalim TV ... Karleuša.
Otvorim novčanik i Boga molim da bude Stoja, kad ono ... Kitić.

Kaže Milanče ocu:
• E, stari, kada bi ti prodao onu njivu, dole u lugu pored Jasenice, pa da mi daš pet 'iljada evra da snimim CD ...
• A da ja tebi dam dvesta evra, pa ti idi snimi glavu - odbrusi mu Radisav.

Dođe vlasnik staračkog doma i kaže penzionerima:
• Gde ste lavovi!?
Pitaju ga oni:
• Je l' ti mi to, Boga ti, ličimo na lavove?
• Ma jok, nego svaki put kad ja dođem, neko rikne.

• Komšija, tvoj pas je beo, a zove se Žuća?!
• Pa šta, i tvoja žena se zove Lepa ...

Imao jedan pop papagaja kojeg je jako voleo. Kud god da je išao, uvek ga je vodio sa sobom, kupovao mu svakojake đakonije, a u crkvi mu je bilo mesto pored oltara.
Jednom prilikom pop je morao hitno nekud poslom, pa je papagaja ostavio kod kuće. Kada se vratio, imao je šta i da vidi - njegov papagaj se izređao na svim komšijskim kokama. Za tako težak greh pop mu skroz ošiša ćubicu sa glave i stavi ga pored ulaznih vrata crkve da služi.
Dok bi vernici ulazili u crkvu, stalno je morao da ponavlja:
• Muškarci desno, žene levo, a deca u sredinu.
Tako je bilo pred svaku liturgiju, sve dok se na vratima nije pojavio jedan potpuno ćelav čovek. Papagaj graknu:
• Muški desno, žene levo, deca u sredinu, a ti ćelavi što si jebao kokoške, stani ovde pored mene!