VICOTEKA

Leti roda među oblacima. Na leđima nosi dedu od 70 godina koji je lupa po glavi i viče:
• Je li, rodo, da mi nismo zalutali ?!

Mujo postao šef na poslu i kadrovska mu poslala kandidatkinje za sekretaricu, pa on, naravno, izabere najzgodniju. Mesec dana on njoj nosi cveće i bombonijere, pa ona napokon pristane izaći na večeru s njim. Nakon večere svrate oni na pićence u njen stan i pićence po pićence, završe oni u krevetu. Nakon par minuta sekretarica upita:
• Šefe, jel' uš'o?
Mujo ponosno ispali:
• Bezbel' da je uš'o, šta pitaš?
Sekretarica uzdahne:
• Jaooo, šefe, koliki jeeee ...

• Gledala mi ciganka u dlan.
• I ..., šta ti je rekla?
• Rekla mi je: "Do 35. godine nećeš imati para i mnogo će se mučiš"
• A posle?
• Pa rekla mi je: "Posle će se navikneš"

Izveo Piroćanac devojku u grad i prođu pored pekare. Devojka reče:
• Kako ovde lepo miriše!
• Hoćeš da prođemo još jednom? - upita Piroćanac.

Trče dva DIF-ovca oko Ade i kaže jedan drugom:
• E dosta smo učili, 'ajde da sednemo na piće!

Razgovaraju dva prijatelja, pa kaže prvi:
• Nešto se razmišljam, ... ako je moj rođendan tačno devet meseci posle ćaletovog rođendana, ... pa znaš li ti šta sam ja onda?
• Šta?
• Pa, ja sam rođendanski poklon,  kapiraš ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Šta je to jupa?
• Pa, to je otvoj u zidu!

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače:
• Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam?
• Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji.
Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže:
• A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad?
• Pa nisam znala šta si nacrtô.
• E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!

Pada avion. U njemu su četiri putnika, ali samo tri padobrana. Prvi putnik kaže:
• Ja sam Stef Kari, najbolji NBA igrač. Potreban sam mojoj ekipi i milionima fanova, ne mogu da umrem. Uzme prvi paket i skoči iz aviona.
Drugi putnik kaže:
• Ja sam Donald Tramp, novi predsednik najmoćnije države na svetu i najpametniji predsednik u istoriji, moji ljudi ne žele da umrem. Uzme drugi paket i skoči iz aviona.
Treći putnik, Papa, kaže četvrtom, 10-godišnjem dečaku:
• Sinko, ja sam star i nemam još mnogo godina ispred sebe, a tebe čeka život, pa ću se ja žrtvovati i ostaviti ti poslednji padobran.
• U redu je, kaže dečak, ima padobran i za vas, najpametniji predsednik u istoriji je uzeo moju školsku torbu.

Spremaju se Mujo i Fata za izlazak. Kaže Mujo:
• Znaš Fato, uopšte mi se ne ide u goste kod Omerovića.
• Ni meni, dušo, ali zamisli kako će biti presrećni ako ne dođemo ...
• U pravu si! Idemo!