VICOTEKA

Kad je Bog stvarao čoveka, asistent mu je pomagao, pa ga upita:
• Gotovo?
• Dodaj mu još i mali prst na nozi.
• Za šta?
• Za nameštaj.
• Nameštaj?
• Veruj mi, biće smešno!

Za nekoliko godina, kontrolni iz matematike imaće ovakve zadatke:
• Ana je imala 40 lajkova. Za nekoliko minuta Ana je dobila još 220 lajkova. Šta je Ana uradila?

Rešenje zadatka:
• Ana je dodala sliku sa izbačenim sisama.

Brsti ogroman matori los lišće sa žbunja, a zeka ga začuđeno gleda.
• Šta ti nije jasno zeko?
• Nije mi jasno kako nekom sa tolikim mudima mogu izrasti toliki rogovi!

Plavuša, brineta i crvenokosa rade zajedno za šeficu koja uvek ide ranije sa posla.
• Hej, cure! - reče brineta - Idemo i mi danas ranije kući, šefica neće saznati!

I tako one odu. Brineta ode u grad da završi neke poslove. Crvenokosa ode na piće, a plavuša ode kući i nađe muža sa šeficom u krevetu. Ona se polako iskrade da je ne čuju, vrati se na posao i ode kući u uobičajeno vreme.

• Stvarno je bilo super! - reče brineta sutradan.
• Slažem se! - kaže crvenokosa - Moramo to da ponovimo još koji put.
• Nema šanse! - reče plavuša - Mene je skoro uhvatila!

Prodajem jeftina kola. Hitno.
Šifra: Dok se Jefta ne vrati.

Mujo u autobusu daje svoju kartu kontroloru, on gleda, gleda, ... pa mu kaže:
• Gospodine, ovo je dečija karta!
A Mujo će:
• Eto vidite koliko sam dugo čekao autobus!

Ulazi nastavnik u učionicu, svi deca ustala, samo Perica sedi.
• Šta je bilo Perice, tebi se ne diže kad ja ulazim u učionicu?
• Ne nastavniče, meni se diše samo kad ulazi nastavnica hemije.

Doživeo haker brodolom i našao se na pustom ostrvu. Posle sedam meseci, na drugoj strani ostrva sretne dobru ribu. Kaže mu ona:
• Sada ću ti dati sve ono za čim si žudeo svih ovih sedam meseci.
Na to će on:
• Nemoj pričati da imaš Internet!

Došao čovek kući, a na kauču leži žena i gleda neki TV program za kuvanje. Kaže joj muž:
• Ženo, što to gledaš kad i onako ne znaš da kuvaš?
• Pa i ti gledaš porniće i opet ne znaš da jebeš ...

Ako je ženi srce od kamena, tu ni tucanje ne pomaže.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...