VICOTEKA

Primitivizam je zarazna bolest, koja se najlakše prenosi svađom sa obolelim.

Kaže Haso Muji:
• Mujo, kažu da džentlmeni više ne postoje!
• Glupost. Pa juče sam Fati držao kišobran da ne pokisne dok je menjala gumu!

Udala se Leposava za Milojicu, a njegova porodica je bila izuzetno siromašna. Kako je htela da se pokaže kao dobra domaćica, reši da malo dovede kuću u red i upita svekra:
• Jel' imate pajalicu, hoću da obrišem prašinu.
• Nemamo, snaho!
Ona ne bi lenja, odseče svekru kosu, napravi od nje pajalicu i obrisa prašinu. Malo zatim zatreba joj četka da oriba pod, ali pošto svekar reče da nemaju ni četku, ona mu, bez imalo premišljanja odseče bradu, napravi četku i oriba pod. Kasnije kad se mladi Milojica vratio s posla, ugledao je oca na drvetu, pa mu doviknuo:
• Oče, zar si poludeo? Što si se popeo na to drvo?
A otac mu odgovara:
• Ne pitaj me ništa, sine, eno Leposava pravi kolače, pa se plašim da joj ne zafale jaja.

Pričaju Mujo i unproforac. Kaže unproforac:
• Sve sam naučio za ovih nekoliko godina, i vaše običaje, i kulturu, i jezik, ali još ne znam šta je "merak".
Kaže Mujo:
• Jesi li ti nekad jeb'o ovcu?
• Ne!
• Pa ne znam onda kako da ti objasnim ...

Razgovaraju dva poslanika u skupštini:
• Znaš, ja sam ti bio izuzetno pametno dete. Prohodao sam u drugoj godini života.
• Ja sam bio još pametnije dete. Mene su nosili sve do četvrte godine.

Pričaju Crnogorac i Japanac o prioritetima u životu Kaže Japanac:
• Meni je na prvom mestu Japan, pa posao, a tek na kraju familija.
Kaže Crnogorac:
• Kod mene je skroz obrnuto. Prvo familija, pa posao, pa tek onda Japan.

Stariji čovek šeta obalom jezera. Pažnju mu privuče ribolovac koji je lovio ribu sa obale, priđe i obrati mu se:
• Grize li nešto, prijatelju? - Jok. Ali juče sam ovdje ulovio četrdeset deverika! – odgovori mu.
• Znate li Vi ko sam ja? – upita čovek.
• Ne – odgovori ribolovac.
• Ja sam šef ribočuvarske kontrole za ovu oblast! - predstavi se čovek i  pokaza legitimaciju.
• A, znate li Vi ko sam ja? - brzo će ribolovac.
• Ne.
• Ja sam najveći lažov u ovom kraju.

Dođe peder kod lekara i kaže mu:
• Doktore, boli me guza ...
• A gde Vas tačno boli?
• Pa ovde, baš na ulazu ...
• E, pa u tome je problem! To treba da bude izlaz, a ne ulaz!

Uhvatio gazda voćnjaka lepu i mladu Ciganku u krađi šljiva.
• E, sad ću sve te šljive da ti nanižem oko vrata, i da te vodim kroz selo kao lopova.
• Nemoj bre gazdo, sramota.
• Neću jedino ako ćeš da vodimo ljubav.
• Moram da pitam Cigu, da vidim šta on kaže.
• Stvarno sramota – kaže Ciga – dobro, može, ali samo malo.
Gazda navalio, Ciganki prija, a Ciga viri i komentariše:
• Vidi ti njega, za šaku šljiva koliko nabiva.
Tek će Ciganka:
• Nek nabiva kol'ko oće, njegovo je voće!

Razgovaraju dva filozofa pa će jedan:
• Kolega, nalazite se u pustinji, imate jabuku u ruci i napada vas lav. Kako ćete doći do Rima?
Ovaj drugi ga gleda zbunjeno i vrti glavom, a prvi će:
• Bacite jabuku u vazduh, a poznato je da jabuka ne pada daleko od stabla. Popnete se na to stablo i kad vidite da Vas lav ne može dohvatiti odahnete, i “padne vam kamen sa srca”. Taj kamen pogodi lava u glavu i ubije ga. Kad vidite da je lav mrtav, Vi ste srećni, tačnije, “Vi se na konju”, na tom konju krećete na put, a poznato je da svi putevi vode u Rim.

Živeli Mujo i Haso u Nemačkoj i svakog dana išli da prose. Haso dnevno donosi kući punu torbu novčanica od 10 evra, vozi Mercedes i živi u lepoj vili. Međutim, Mujo jedva sakupi 2 do 3 evra na dan. Muji jednog dana nešto pukne, pa će Hasi:
• Prosim bolan isto k’o ti, isto tako predano, al’ kako to da ti dnevno donosiš kući punu torbu desetica?!
• Pogledaj svoj natpis, šta na njemu piše? – uzvrati Haso.
Mujo pročita:
• Bez posla sam, moram da izdržavam ženu i 6-oro dece!
• Nije ni čudno da dobijaš tek 2 - 3 evra, kaže mu Haso.
• A šta piše na tvom natpisu?
Haso čita:
• Nedostaje mi samo još 10 evra da se vratim u Bosnu!