VICOTEKA

Kad je Bog stvarao čoveka, asistent mu je pomagao, pa ga upita:
• Gotovo?
• Dodaj mu još i mali prst na nozi.
• Za šta?
• Za nameštaj.
• Nameštaj?
• Veruj mi, biće smešno!

Devojka:
• Pušiš li?
Dečko:
• Da.
Devojka:
• Koliko kutija dnevno?
Dečko:
• 2.
Devojka:
• Koliko košta kutija?
Dečko:
• 5 eura.
Devojka:
• Koliko dugo pušiš?
Dečko:
• 10 godina!
Devojka:
• Znači za 2 kutije dnevno daješ 10 eura u 10 godina. Dakle, 3650 dana - to te košta tačno 36 500 eura. Da si štedeo sada bi mogao da kupiš Ferari.
Dečko:
• Tačno. A pušiš li ti?
Devojka:
• Ne.
Dečko:
• Pa gde ti je Ferari, pizda ti materina?

Razgovara majka sa sinom Zemuncem:
• Dobro, sine, dokle ćeš tako? Ukrao si sve što imaš u životu!
• Brate, kevo, šta ti je, diplomu i vozačku sam kupio!

Mujo pita Hasu:
• Da li tačno da su šargarepe dobre za vid?
Haso odgovori:
• Pa naravno Mujo, jesi li ti ikad video zeca sa naočarima?

Došla inspekcija za ispitivanje porekla imovine, kod nekog nekog tipa, pa ga pita inspektor:
• Odakle vam ova kuća od 800 kvadrata?
• Dobio sam na opkladu, insektore.
• Dobro, a odakle vam vila na moru sa 25 apartmana?
• I to sam dobio na opkladu.
• Dobro. A odakle vam ova mečka 600 SEL pred kućom?
• Pa, i to sam dobio na opkladu. ... Slušajte me pažljivo. ... Da se opkladimo ja i vi u 20.000 evra da ja imam tri jajeta u gaćama!
Insektor ne verujući da postoji čovek sa tri jaja pristade na opkladu. Stavi ruke u gaće optuženog i ustanovi da on ipak ima samo dva jajeta:
• Eto vidiš, imaš samo dva jaja. Opklada je moja!
• U pravu si inspektore, a vidiš li ti onu trojicu tamo iza kuće?
• Vidim, kako da ne!
• E, ja sam se sa njima opkladio u 150.000 evra da će inspekcija za poreklo imovine da me uhvati za jaja!

Rodi Lalina ćerka vanbračno dete. Lala nije hteo da je vidi nedelju dana. Posle toga, šta će, pomiri se sa sudbinom. Pozove je i očita joj bukvicu:
• Ćero moja - poče Lala strogo - ti, kako si počela, ... na kraju ćeš još i propušiti!

Pored male devojčice u avionu sedi menadžer jedne velike kompanije. Okrene se prema njoj i kaže:
• Ne bi li mi malo razgovarali? Čuo sam da vreme u avionu prođe brže, ako se razgovara sa saputnicima!
Devojčica, koja je upravo otvorila knjigu, zatvori je, okrenu se prema njemu i kaže:
• O čemu bi hteli da razgovaramo?
• U stvari, ne znam ni sam - kaže menadžer - Kako bi bilo da govorimo o nuklearnoj energiji?
• U redu - kaže devojčica - to bi bila zanimljiva tema! Ipak mi dozvolite da Vas pre toga ja nešto pitam! ... Konj, krava i srna jedu jedno te isto - travu! Međutim, srna izbacuje iz sebe sitne kuglice, krava pljosnate kolače, a konj izbacuje loptaste komade suve trave. Zašto je to tako?
Nakon kraćeg razmišljanja menadžer reče:
• Ne znam kako da to razumem!
• Smatrate li se onda dovoljno kompetentnim da govorite o nuklearnoj energiji, kada ništa ne znate ni o običnim govnima?

Momak muva lepu devojku koja predaje veronauku u školi. Pozove je da izađu i ona pristane. Upita je:
• Hoćemo li nekud na piće?
• Ne hvala. Da odem na piće, šta bih rekla svojim učenicima na veronauci?
Posle duge šetnje po gradu ponudi joj cigaretu, a ona odbije uz reči:
• Ne hvala, to nikako. Šta bih rekla svojim učenicima na veronauci?
Sednu u auto i na putu ka kući tip ugleda motel. Pomisli da svakako nema šta da izgubi, pa je upita:
• Hoćemo li svratiti?
• Može! - odgovori ona.
Iznenađen njenim pristankom, momak je upita:
• Čekaj, čekaj, nije mi jasno ... pa, šta ćeš reći svojim učenicima na veronauci?
A ona hladnokrvno odgovori:
• Upravo ono što im uvek govorim: "Ne morate piti i pušiti da biste se dobro proveli"!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Došao pacijent kod doktorke i žali se:
• Doktorko evo već dva meseca meni stoji ukrućen, sramota me u radnji, u busu, na ulici, ... šta mi možete dati?
• Za početak, stan i hranu!

Ako Vam je hladno, navucite nekog na sebe.