VICOTEKA

Ujedinjene Nacije:
• Imamo li uopšte dokaza da Iračani poseduju oružje za masovno uništenje?
Džordž Buš:
• Naravno, sačuvali smo fakture!

Šetaju se Crnogorac i sestra njegovog najboljeg druga. Čim su zašli za neku ogradu, kaže ona:
• Ja se bojim da ćeš ti mene silovati!
• Ma šta ti pada na pamet, odakle ti to? – brani se on.
Posle nekog vremena, opet će ona:
• Ti ćeš mene najposle silovati, osećam ja to!
Ovaj se ubi od objašnjavanja da mu to nije ni na kraj pameti. Posle desetak metara, zaustavi se ona i kaže:
• Znaš šta: ajde ti mene lepo siluj pa da se ja više ne bojim!

Tinejdžerka ide na ples, a majka je upita:
• Dobro, ćero, zar bez gaćica ideš na ples?
• Ni ti mama kad ideš na koncert ne staviš vatu u uši!

Šta znači ako te žena zagrli i poljubi kad dođeš uveče kući, lagano te izmasira po leđima, pomazi po kosi, posluži ti večeru a zatim pozove u krevet?
• Znači da si ušao u pogrešnu kuću!

On i ona vode ljubav u krevetu. On predloži:
• Hajde da probamo pozu 68!
• 68? Čula sam za pozu 69, ali za pozu 68 nisam nikad?!
• Ti mi ga popušiš, a ja sam ti dužan jedno lizanje.

Pita Perica nastavnicu srpskog jezika:
• Da li se pravilno kaže: nezaposlen ili nije član nijedne stranke?

Momac prilazi devojci:
• Da te pitam, jesi li singl?
• Za tebe sam album!

Pokuca zli vuk malim jarićima na vrata i umilnim glasom će:
• Deco, otvorite vrata! Ja sam vaša mama i donela sam vam mleko!
A jarići će uglas:
• Daj, ne seri vuče, mama je odnela mleko na analizu u laboratoriju!

Dečko šalje devojci SMS:
• Molim korisnika da se uda za mene.
Dobija odgovor:
• Poštovani korisniče, na Vašem računu nema dovoljno novca za ovu uslugu.

Pita komšija popa na groblju:
• Kako je, popo?
Ovaj trlja ruke i kaže:
• Umirucka narod, umirucka!
Kad eto ti – umre popadija. Pita ga opet komšija:
• Kako je, popo?
A ovaj će:
• Jao, ne pitaj, pomre čitav svet!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...