Lažeš kurveštijo

Zvoni telefon u stanu Zorana Živkovića. Javlja se njegova žena i čuje umilni ženski glas: • Dobar dan! Jel' to Zokijev stan? Treba mi Zoki! • A ko ga traži? • Ovde njegova školska drugarica. • Lažeš kurveštijo, Zoki nikad nije iš'o u školu!

Otišla Fata kod doktora i kuca ona na vrata. Otvara čovek u belom odeliu i pita je: • Gospođo, šta Vam treba ...? Fata kaže: • Ne može me muž zadovoljiti nikako ... • Lezi ti samo na krevet i skini se. Počeo on "raditi" pa pita: • Je li bolje sad ...? • Nije. Zove on drugog, trećeg, četvrtog, petog ... pa pita: • Je li sad bolje? Fata: • Nije! • Ne znam onda gospođo, sad će doktor doći, nek' on vidi šta je, mi smo ovde moleri ...

Oženili se Mujo i Fata i nakon dve godine dobiju sina. Čim je Fata rodila, Mujina mater se zaputi iz rodnog sela u Sarajevo da vidi unuka. Dođe baba kod njih, gleda unuka s jedne, pa s druge strane i pričeka dok Fata nije otišla u kuhinju. Uđe ona za Fatom, zatvori vrata i kaže joj: • Slušaj, bona, Fato ... ne bi htela bit' nepristojna, ali on uopšte ne liči na mog Muju. Fata je pogleda ispod oka, dignu suknju i reče: • Slušaj ti, bona ... ni ja ne želim bit' nepristojna, ali ovo je pička, a ne aparat za fotokopiranje!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Razgovaraju dve gluve babe: • Je li, a koji je danas dan, je l‘ četvrtak? • Ma jok, bre, danas je četvrtak. • A što sam ja sve mislila da je danas četvrtak?

Bila plavuša na koncertu Zdravka Čolića. Na kraju koncerta zamoli ona njega: • Aj’ mi napiši na ruci svoj autogram. Čola joj objasni: • Obrisaće se ako ti ga tu napišem. • Ma jok! Čim stignem kući, prepisaću ga na papir.

Pop i zvonar stoje uz seoski put i zabijaju u zemlju tablu sa natpisom: • Kraj je blizu! Okrenite se, dok nije prekasno! Mimo njih projuri auto, a vozač kroz prozor viknu: • Pustite ljude na miru, verski fanatici! Kroz nekoliko trenutaka se začu škripa kočnica i glasan pljusak. Zvonar se okrenu ka popu i reče: • Oče, ja mislim, možda bi ipak bilo bolje, kada bi napisali, jednostavno: Most je srušen!

Mujo kod doktora na kontroli: • Doktore, uzeo sam lekove danas u 5 sati. • Ali, zašto u 5, rekli smo da pijete u 7 sati? • Znam, bolan, nego sam hteo da iznenadim bakterije!

U nekoj diskoteci devojka prilazi Dragiši Biniću: • Hoćeš da igraš? • Ne mogu, imam dva žuta!

Stave mi eurokrem u frižider i onda me napadaju što su sve kašike u kući krive!

Kaže jedna komšinica drugoj: • Komšinice, može li oklagija na pola sata? A, ova će: • Ne može, ... i ja čekam muža!