VICOTEKA

Zvoni telefon u stanu Zorana Živkovića. Javlja se njegova žena i čuje umilni ženski glas:
• Dobar dan! Jel' to Zokijev stan? Treba mi Zoki!
• A ko ga traži?
• Ovde njegova školska drugarica.
• Lažeš kurveštijo, Zoki nikad nije iš'o u školu!

• Dobar dan, može li jedna kratka anketa?
• Naravno!
• Koji Internet koristite i da li ste zadovoljni?
• Komšijin, i jako smo zadovoljni.

Preselio se Piroćanac u Beograd i nakon izvesnog vremena poželeo je njegov kum da ga obiđe, ali mu je bilo pomalo glupo pošto nije poznavao put od autobuske stanice do stana pa ga je nazvao telefonom da ga pita kako da stigne do njega, a na to će mu Piroćanac:
• Pa ovako, ideš tramvajem 10 tri stanice pa posle prva ulica desno pa treća levo i odmah na uglu zgrada broj 18 i stan 2, uđi u zgradu otvarajući vrata nogom!
Na to će kum:
• Sve mi je jasno ali zašto bih otvarao vrata nogom?
Piroćanac će:
• Pa nećeš valjda doći praznih ruku?

• Svako ima pravo na grešku - reče jež i siđe sa četke za kosu.

• Mama, trudna sam.
• Eh kćeri, gde ti je bila glava?
• Na haubi.

Sedi Mujo za stolom i pita:
• Fato, šta je to: Šest nogu, dve vise, dve glave isto misle?
• Da nije zagonetka!?
• Jest Fato, zagonetka, reci odgovor.
• Odgovor.
• Joj glupe žene, odgovor na pitanje?
• Koje pitanje?
• Šest nogu, dve vise, dve glave isto misle?
• A to ... Mujo na magarcu.

Dogovore se Amerikanci da idu u Rusiju i da vide koliko dugo žive Rusi. Stignu oni u Rusiju i krenu po zemlji, pa naiđu na jednog dedu, a on sav uplakan. Pitaju ga Amerikanci:
• Deda, koliko godina imaš?
• Sto jednu.
• A što plačeš?
• Tukao me tata.
• A što te je tukao?
• Zato što sam sapleo dedu!

Dolazi Milašin kući sa posla i sa vrata kaže Radojki:
• Ženo, imam vest za tebe!
• Povećali su ti platu?
• Ih bre, Radojka, rek'o sam vest, a ne čudo!

Tri trgovca se hvale:
• Juče sam prodao slepcu televizor.
• Nije to ništa, može da ga sluša! Ja sam prekjuče prodao radio gluvom čoveku.
• Ni to nije ništa, ja sam prodao plavuši sat - kukavicu.
• Pa, šta tu ima čudno? - pitaju prva dvojica.
• Uz to sam joj prodao i 100kg hrane za ptice.

Došli Mujo i Haso u Frankfurt i zaustave se na benzinskoj pumpi, radnik pita:
• Super?
• Jok bolan, vodu do vrha!
Fritz se čudi, ne veruje, ali toči vodu u rezervoar stojadina. Potom izađe Mujo iz auta, ubaci u rezervoar neku tabletu, zatvori poklopac i odveze se. Drugi dan isto tako, treći takođe i onda Fritz o tome obavesti svog direktora Dietricha. Dođe Mujo opet sledećeg dana, isti postupak, ali ovaj put direktor dođe i kaže:
• Hoćete li mi, gospodine, prodati te vaše tablete za milion maraka?
• Neću, hoću najmanje 2 miliona.
Direktor kaže da je u redu, donese lovu i uzme tablete. Muji napune vodu, on ode, a Haso ga pita:
• Bolan, Mujo, a na šta ćemo se sad voziti kad si ti prodao one tablete?
• Pa na plin, kao i do sada - odgovori Mujo.

• O čemu maštaš, prijatelju?
• Voleo bih da imam toliko para da mogu par slonova da kupim.
• Šta će ti slonovi, pobogu? Šta bi radio sa njima?
• Ma, nije mi do slonova, već do toliko para.