VICOTEKA

Otišao pandur da kupi taksene marke na trafici i pita prodavačicu:
• Imate li taksene marke od pet dinara?
• Imamo!
• A pošto su?

Šta su to tange?
• To su gaće koje nikada neće postati krpa za prašinu!

Šta je to jupa?
• Pa, to je otvoj u zidu!

Bila sam kod psihijatra. On je nacrtao ovce i rekao mi da ih čuvam dok se ne vrati, pa je izašao napolje. Ja sam nacrtala ogradu i otišla kući.

Posetio Srbin šeika pa mu se hvali:
• Ja imam deset sinova, još jedan pa čitav fudbalski tim.
A šeik će na to:
• Ja imam 17 žena. Još jedna pa celi teren za golf.

Koja je najgora programerska kletva?
• Dabogda ti žena bila "open source"!

Već na svom prvom sastanku Lala i Sosa načeli neobičnu temu:
• Da li je silovanje uopšte moguće?!
• Ako se devojka opire - tvrdi Sosa - silovanje je neostvarljivo.
Lala misli drugačije i na kraju predložiše da u praksi provere ko je u pravu ... Pokaza se da je silovanje sasvim moguće. Sosa ustajući sa trave i popravljajući suknjicu, reče ljutito:
• Ipak nisi u pravu, jer sam se ja okliznula, ... da probamo još jednom ... !

Sprema se devojka iz Šumadije na studije u Beograd. Kaže joj brižna majka:
• Ćerko moja, pazi se tamo, će da te vidi neki mangup,  pa će da ti kaže da si lepa, pa da te izvede u grad, pa u bioskop,  pa će da te odvede kod njega na kafu, pa će da skoči na tebe, ... a ja ću onda da ti umrem, tvoja jadna majka.
• Dobro mama - reče ćerka.
Posle dva meseca, dolazi ćerka prvi put kući, i kad su ostale same pita je majka:
• Ćero, šta je bilo sa onim što smo pričale?
• Jao mama, stvarno je bilo kako si rekla: Dođe jedan, pa mi priča kako sam lepa, pa me izvede u grad, pa u bioskop, pa odosmo kod njega na kafu ...
• I, ... i, šta je onda bilo? - pita brižna majka.
• E, onda majko, skočim ja na njega, pa nek umre njegova majka!?

Koliko zuba treba da ima dobra tašta?
• Samo dva! Jedan da je stalno boli, a drugi da zetu otvara pivo!

Čovek se napio i legao na sred parkinga. Naiđe policajac i pita ga:
• Šta radiš tu?
• Zar ne vidiš da sam se parkirao?
• Pa, nisi ti auto.
• Baš me briga, ... nisi ni ti pauk.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...