Ko ne sluša, ima da leti

U neki zatvor došao novi policajac da radi kao čuvar. Upravnik ga upozorava o neposlušnosti zatvorenika. Na to će policajac: • Ma nema problema šefe, ko ne sluša, ima da leti napolje!

Zašto piješ Sinalko? • Jer je iste boje kao moji zubi!

Srbija, 2029. godina, lektira za Osnovnu školu: • Sabrana dela Kije Kockar • Luna Đogani s` one strane ogledala • Doživljaji Zmaja od Šipova • Život i delo Željka Mitrovića • Istorija Zadruge • Razvojni put Jelene Karleuše • Put u svetlu budućnost, od Marša na Drinu do Parade ponosa

Novi mladi policajac otišao u patrolu sa starijim kolegom. Tada su preko radija dobili obaveštenje da se veća grupa ljudi okupila na ulici blizu njih. Želeći da se dokaže, početnik je zamolio kolegu da mu prepusti slučaj i kada su se dovezli do ljudi, izašao iz kola i autoritativno viknuo: • Razilazite se! Niko se nije ni pomerio, samo su ga začuđeno gledali. Razjaren, policajac još jače povika: • Razlaz, kad kažem! Ovaj skup nije dozvoljen! Grupa je počela da se smanjuje, neki su ga uvređeno pogledali, a policajac, sav važan pita starijeg kolegu: • Šta kažeš, kako sam odradio stvar? • Nije loše za početak - kaže mu kolega - obzirom da je ovo bila autobuska stanica.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Ako kod mene vidite neki divan status koji veliča brak i tako to, znajte da su mi hakovali profil.

Negde u autobusu: • Sine, ajde pusti baku da sedne. • Gospođo, ja sam šofer ...

Pita mali Perica tatu: • Tata, tata, šta to mama ima između nogu? • Raj, sine, raj! • A ti, tata, šta ti imaš između nogu? • Ja imam ključ za raj. Na to će Perica: • Tata, moraš pod hitno da promenis ključ, komšija ga već iskopirao.

Pita Milojko Radojku: • Radojka, šta misliš, ima li života posle smrti? Radojka će na to: • Milojko, budi precizniji, posle čije smrti?

Sretnu se dva cigana: • Jesi čuo da je ubijen Versaće? • Koji, jel' original?!

Šetaju se Crnogorac i sestra njegovog najboljeg druga. Čim su zašli za neku ogradu, kaže ona: • Ja se bojim da ćeš ti mene silovati! • Ma šta ti pada na pamet, odakle ti to? – brani se on. Posle nekog vremena, opet će ona: • Ti ćeš mene najposle silovati, osećam ja to! Ovaj se ubi od objašnjavanja da mu to nije ni na kraj pameti. Posle desetak metara, zaustavi se ona i kaže: • Znaš šta: ajde ti mene lepo siluj pa da se ja više ne bojim!