VICOTEKA

Pita jedan policajac drugog:
• Znaš li ti šta je to: ide šumom ne šušti, ide vodom ne žubori?
Ovaj malo razmisli pa upita:
• Da nije zagonetka?

Kako se kunu ljudi u Srbiji:
• Oni koji imaju platu do 300 evra: - 'Leba mi.
• Oni koji imaju platu do 600 evra: - Svega mi.
• Oni koji imaju platu do 1.600 evra: - Poštenja mi.
• Političari: - Ne mak'o se sa ovog mesta!

Došle tri gospođe na pijacu da kupe krastavce. Prva kaže:
• Dajte mi kilogram, kraćih, ali debljih.
Druga će:
• Meni isto dajte kilogram, ali tanjih i dužih.
A treća:
• Dajte mi dve kile bilo kakvih, meni trebaju za salatu ...

Sedi Perica na času i piše status na Fejsu:
• Svi uče samo ja na Fejsu.
Posle izvesnog vremena profesor mu komentariše:
• Oćeš da ustaneš da vidiš keca ili da te tagujem?

Zašto muške bebe više plaču kad se rađaju?
• Zato što znaju da će proći još mnogo vremena dok ponovo ne vide pičku.

SMS prepiska:
• E matori, javi se kada vidiš poruku.
• Evo me, reci.
• Nisi zaboravio da si mi dužan pare?
• Ne brate, nisam, pamtiću to do kraja života.

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ...
• Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle!
Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita:
• Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...?
Kaže Nadica:
• Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo.
Voze se one dalje, kad opet časna sestra:
• Izvini, ali ove čizme, kako ...?
• Ma, jedan predivan izlet, i evo ...
Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca!
Ona:
• Ko je?
• Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar.
Časna sestra:
• Jebi se ti i tvoje karamele!

Hvali se ponosni otac:
• Da čujete samo kako je moja dvogodišnja ćerka naučila mesece. Hajde zlato, jan..., jan...?
• ...uar!
• feb...?
• ...ruar!
• Odlično srce, ... bravo! Hajde, sad ti dalje sama!
• art, ril, aj, un, ul, gust, mbar, bar, mbar, mbar!

Moju generaciju u mladosti je život mazio, ... a zna se šta posle maženja sledi.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

• Da li možemo nas dvoje da budemo nešto više od prijatelja?
• Auu, divno! Znači, hoćeš da mi budeš žirant?