Da nije bilo Nikole Tesle

Pobegla dva policajca sa večernje nastave. Odu u stanicu i sednu da gledaju utakmicu. Jedan od njih kaže: • Eee, da nije bilo Nikole Tesle, mi bismo sada gledali utakmicu u mraku!

Zatekao Perica oca u intimnom položaju sa sobaricom. Dok se otac vrpoljio pred njim, sin je stajao mirno i zamišljeno ga posmatrao. • O čemu sad razmišljaš? - upita ga otac. • Pa, čini mi se da ima još pola sata do zatvaranja radnje u kojoj prodaju bicikle!

Dođu muž i žena kod bračnog savetnika, i pita ih on: • Kada ste poslednji put vodili ljubav? Na to će muž: • Ja juče.

Žali se Mujo Hasi: • Haso bolan, kupio sam nove cipele i ne da me žuljaju, nego ne znam šta da radim ... • Pa zameni ih – kaže Haso. • Ma, ne mogu Haso! • Što bolan. Nove su, imaš račun ... • Ih Haso, kad bi samo znao koje je to uživanje kada ih skidam ...

Mujo, poznati lovac, uđe u kafanu i svi navale na njega da im ispriča neku priču. Nakon par lovačkih, Mujo predloži opkladu da mu svi plate piće kad god zatvorenih očiju pogodi koja je životinja ubijena i kojim oružjem. Zavežu mu oči, donesu prvu životinju, Mujo pipka kožu, pipka rupu i ispali: • Medved, ubijen kalibrom 308. Naravno, pogodio je, dobio piće i tako nastavio cele noći. Pred jutro, mrtav pijan, nekako dotetura do kuće, uvali se u krevet i zaspi. Kada se probudio, pred ogledalom ugleda masnicu na oku i pozove Fatu: • Fato, bona, jesam se opio, al’ se ne sećam da sam se potuko ... Otkud ova masnica? Fata se izdere na njega: • Kako otkuda, budaletino, ja sam te raspalila noćas! Doš’o si mrtav pijan, lego kraj mene, gurnuo mi ruku u gaćice i kad si me ispip’o rek’o si: Tvor, ubijen sekirom!

Naučno je dokazano da svi električni aparati rade na beli dim. Kad beli dim izađe iz aparata, on prestaje s radom.

Pita Fata Muju: • Šta bi volio, u šta da se ja pretvorim? Mujo odgovara: • U kalendar. Fata će: • Je l' da me gledaš svakog dana? Mujo odgovara: • Ne, nego da te menjam svake godine!

Stariji, bogati tip oženi se veoma mladom devojkom. Dolazi prva bračna noć: • Dragi, hoćemo li sada divlje da se volimo ... ? Na to on podiže ruku sa razdvojenim prstima. • Šta, ... pet puta? • Ne, nego biraj prst!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Razgovaraju dve prijateljice: • U ovoj vazi je pepeo moga muža! • Oh, nisam znala da je umro! • Ma nije umro, samo ga mrzi da ustane i uzme pepeljaru!

Padala je kiša. Ugledao sam je. Žurila je na posao. Prošao je auto i pokvasio je. Prišao sam, obrisao joj lice maramicom. Ona će: • Moronu jedan, obrisao si mi i obrve!