VICOTEKA

Dolazi Fata kući sa dva paketa, deca je susreću i pitaju:
• Mamo, je l' to babo posl'o iz Nemačke?
• Ma kakav babo, da sam njega čekala ni vas ne bi' imala ... !

Dolazi Milašin kući sa posla i sa vrata kaže Radojki:
• Ženo, imam vest za tebe!
• Povećali su ti platu?
• Ih bre, Radojka, rek'o sam vest, a ne čudo!

Došla Fata kući nakon dugo vremena, pa je Mujo upita:
• Gde si do sada?
Fata odgovara:
• Zajebala sam se!
Mujo je pita:
• Kako si se zajebala?
Fata odgovara:
• Onako kako se ti zakartaš.

• Fato, ti si idiotkinja.
• Aaaa, znam to.
• Čuj? ... A kako znaš?
• Pa da sam sa udala za hadžiju, bila bih hadžinica.

U nekoj lekarskoj ordinaciji:
• Doktore, počeo sam da sanjam veverice kako igraju fudbal ...
• Ma, nije to ništa strašno. Evo, prepisaću ti ove pilule, redovno da ih piješ i snovi će nestati.
• Dobro, ali počeću od sutra da ih pijem, ... noćas je finale!

Hvali se osamdesetogodišnji deda svom doktoru kako mu je žena koja je 60 godina mlađa od njega ostala trudna i da će ubrzo postati otac. Doktor potapša starog dedu po ramenu pa reče:
• Da ja tebi, deda, ispričam jednu malu priču: Bio jedan lovac i jedno jutro ode on u lov na medvede. Kad je naleteo na velikog medveda on potegne za puškom i tad primeti da je umesto puške poneo kišobran ali on svejedno uperi kišobran u medveda i na njegovo čudo kišobran opali i ostade medved na mestu mrtav ...
• To je nemoguće! – prekide ga deda – mora da je tu bio još neko. Sigurno je neko opalio iza njegovih leđa a da on nije ni znao!
• Upravo tako deda, o tome ti pričam.

• Kolege se na Vas žale da se ponašate u firmi kao da ste sam Bog!
• Pa, ... ja to i jesam!
• A kako ste došli do toga?
• Jednostavno, ... kada sam počeo da mu se molim, shvatio sam da pričam sam sa sobom.

Ulazi Mujo u kuću i javlja se Fati:
• Ćao, Fato!
Ona pobesni:
• Samo to imaš da kažeš? Otišao si po hleb pre tri dana!
• Sranje! Hleb! Odmah se vraćam!

• Grudi ili butine?
• Ma samo da je dobra osoba, ali ono ... da ima dobro dupe.
• Ovo je mesara mladiću, hoćete li grudi ili butine?

Zaseda skupština BiH i raspravlja se o raznim stvarima: te Bosna u EU, te Bosanski budžet, te ovo, te ono ... i usred rasprave javi se jedan zastupnik i ogorčeno kaže:
• Kakva je ovo diskriminacija, te Bosna ovo, te Bosna ono, naša država se zove BiH a niko i ne spominje Hercegovinu, koji je to način?!
Na to mu odgovara drugi zastupnik:
• To vam je kolega k'o kad sam je pre rata u Sarajevu radio za Vodovod i Kanalizaciju, a kad god bi me neko pitao gde radim ja kažem u Vodovodu a ona govna ni ne spominjem.

Bili Slovenac, Bosanac, Srbin i Crnogorac u jednom avionu. Iznenada, avion se pokvari i počne da pada. Pošto su u avionu bila samo tri padobrana, a njih četvorica, svaki počne da se otima za padobran. Kaže Crnogorac:
• Nas je malo. Ako ja poginem, biće nas još manje.
Bosanac mu da padobran. Zatim kaže Slovenac:
• Mi Slovenci smo pametni ljudi, šteta bi bilo da ja poginem. Srbin mu da padobran. Slovenac i Crnogorac iskoče, a Bosanac kaže Srbinu:
• Šta ćemo ja i ti, jarane? Nas dvojica, a jedan padobran.
Srbin odgovori:
• Ne brini se ti ništa, imamo mi dva padobrana. Ja sam Slovencu dao ranac – on je pametan, smisliće nešto do zemlje.