VICOTEKA

Šeta plavuša sa momkom i primeti kako na susednoj livadi druga plavuša vesla u čamcu! Kaže ona momku:
• Vidiš, zbog takvih se prave vicevi na naš račun! Ma, samo da znam da plivam, išla bih da je udavim!

Perica upita mamu:
• Kada ljudi umiru, da li se pretvaraju u prašinu?
• Da.
• Au, onda je neko umro ispod mog kreveta.

Mujo na čaršiji naleti na Fatinog dermatologa, pa ga ovaj prepozna i upita:
• Je l` šta pomogla ona prirodna voćna maska koju sam prepis`o Fati?
Mujo slegnu ramenima:
• Jest`, vala, sve dok je nije skinula ...

Ide plavuša ulicom i naiđe na neku ženu, pa joj se obrati:
• E, gde si, Tanja, dugo se nismo videle ...
Na to će žena:
• Izvinite, ali ja nisam Tanja.
A plavuša će:
• Ju! Čak si i ime promenila!

Tri predstavnice lepšeg pola prijavile se za kviz. Pita voditelj prvu ženu:
• Gde su žene najkovrdžavije?
• U Africi – odgovori ova.
• Vrlo dobro ... A vi – obraća se drugoj – znate li šta to ima muškarac, što žena neobično voli da drži u ruci?
• Znam, platu – odgovori ona.
Tog časa treća žena ustade i pođe ka izlazu iz studija, objašnjavajući:
• Ovo nije kviz za mene. Pogrešila bih već kod prva dva pitanja.

Iza svakog uspešnog vegana stoji razočarana baba.

Sede dve plavuše u parku i kaže prva:
• Vidiš ona dva tipa; levi mi je ljubavnik, a desni verenik.
A na to će druga:
• Kakva slučajnost, kod mene je obrnuto!

Zašto mali crv plače?
• Mama mu je otišla na pecanje ...

• Hoću da usvojim tromesečnog dečaka iz Amerike - objavi plavuša svome mužu.
• I šta ćeš da radiš s njim? - pita muž.
• Kad počne da govori, učiću od njega engleski.

Izviđači vežbaju preživljavanje u prirodi:
• Imam dobru i lošu vest. Prvo loša: ručak su kišne gliste. A evo i dobre: nema dovoljno za sve.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...