VICOTEKA

• Mala, imaš li ti dozvolu za posedovanje teškog naoružanja?
• Nemam, što? Jesam li k'o bomba, ... hehehe?
• Ma ne, nego ti je nos k'o haubica od 122 milimetra, ... strah me, jebo te!

Dobio Perica jedinicu iz srpskog. Kad je došao kući mama ga pita šta je bilo, a Perica će:
• Ma pisali smo sastav. Evo da ti pročitam: "Krenem ja jedan dan u školu, kad naletim na govno. Govno, onako zelenkasto, rekoh, mora da je Markovo, on jede puno graška. Idem ja malo dalje, naletim na još jedno govno. Govno onako žućkasto, kao da je Simino, on jede puno kukuruza. Šetam ja tako još malo i naletim na jedno baš veliko govno i pomislim: mora da je Đoletovo, on je debeo, puno jede, pa puno i sere".
• Pa dobro, Perice, koja je bila tema sastava? - pita Pericu mama.
• Prijatelj se u nuždi prepoznaje!

Momak kaže devojci:
• Ja bih tebe mogao da gledam čitavog dana.
• Što, je l` sam ti mnogo lepa?
• Ma jok, nego si `slučaj za posmatranje`!

Vraća se Piroćanac iz inostranstva i u ruci ima samo kavez sa papagajem. Stiže na carinu:
• Šta imate za carinu? – pita carinik.
• Ništa, samo papagaja.
• I on se carini.
• Papagaj? Kako? Koliko?
• Deset dinara živ, 5 dinara mrtav.
Gleda Piroćanac carinika, pa papagaja, pa carinika, kad će na to papagaj:
• Jovo, Jovo, nemoj da se zajebavaš za 5 dinara!

Kako se zove žena Brus Lija?
• Brusilica

Mujo i Haso veliki fudbalski fanovi se dogovore da ko prvi umre dođe onom drugom u snu i javi mu da li se gore na nebu igra fudbal. Desilo se tako da Mujo prvi umre i kao što su se dogovorili jedno večeri dolazi Hasi u snu da mu javi.
• Haso,imam jednu dobru i jednu lošu vest - reče Mujo.
• Kaži prvo dobru - odgovara Haso.
• E pa ovako, dobra je ta da se gore na nebu fudbal igra još kako.
• Odlično, hajde mi reci sada lošu vest.
• Braniš u nedelju!

Pre neko veče izašao sam sa prijateljima u noćni provod. Bilo je odlično i ubili smo se pivom. Znao sam da sam mrtav pijan i uradio sam nešto što nisam uradio godinama - otišao sam kući autobusom. Da au–to–bu–som! Stigao sam kući bezbedno i bez nevolja!
P.S.: Ovo me stvarno oraspoložilo budući da nikada ranije nisam vozio autobus!

Čekao stariji čovek šest godina da mu daju dozvolu za gradnju. Na kraju mu službenik kaže:
• Evo sve je gotovo, samo još idete do šefove kancelarije da Vam ovde udare pečat.
Ode čovek sav srećan, kad u kancelariji, šef gleda na sat i kaže da mu je vreme za ručak. Nesrećni čovek pokunjen kaže:
• Šest godina čekam ovaj trenutak. Hajde, preklinjem te sinko, udari mi taj pečat pa ću ti ispričati priču o ženi i psu.
Šef malo nevoljno, ali ipak pristane. Overi on sve, a onda zatraži od starca da čuje priču. Starac fino pokupi papire i kaže, gledajući ga pravo u oči:
• E jebo ti pas mater!

U vojsci bio neki vojnk kojeg niko nije mogo da zezne. Čuo za njega i kapetan pa kaže:
• Ja ću njemu da pokažem!
Sutradan ga zovne u kancelariju i ovaj dođe. Kapetan mu reče:
• Vojniče, imam posao za tebe.
Ustane kapetan, okrene se, naguzi i prdne kolko god je mogao, pa reče vojniku:
• Uzmi ovo, odnesi na poštu i pošalji na ovu adresu.
Vojnik ga samo pogleda, salutira i ode. Nakon 15 minuta on se vraća kapetanu, okrene se, skine pantalone, prdne i kaže:
• Gospodine kapetane, pošta je zatvorena, vraćam Vam pošiljku nazad!

Indijanci odu kod vrača da ga pitaju kakva će zima biti.
• Jaka i hladna - kaže on.
Oni spreme gomilu drva, ali zima bude blaga, pa potroše samo pola. Naredne godine opet odu kod vrača.
• E, ova će da bude stvarno žestoka! - kaže on.
Indijanci spreme još više drva nego prošle godine, a zima opet bude blaga. Treće godine opet oni kod vrača, a vrač kaže:
• Dođite sutra.
Sutradan ode vrač u grad kod meteorologa i pita ga:
• Kakva će zima da bude?
• Jako duga i jako hladna.
• Kako znaš? - upita vrač.
• Pa, eno Indijanci u planini već treću godinu spremaju drva za ovu zimu.

Bračna svađa:
• Kravo glupa, zašto si morala da kupiš dva para cipela?
• Zato što krava ma četiri noge, magarče glupi !!!