VICOTEKA

Odem kod nutricioniste, on deblji od mene. Odem kod oftamologa, on ćoraviji od mene. Kod psihijatra nisam smela ni da idem ...

• Dobar dan! Ja sam komšija sa sprata ispod Vas. Zamolio bih Vas da kažete svojoj ženi da bude malo tiša kad vodite ljubav. Ne mogu više svake noći da slušam "To, Jovane", "Još Jovane".
• Bojim se da ste pogrešili stan. Ja sam Aleksa i stalno radim treću smenu!

Mladić izašao sa plavušom, ... Konobar kaže:
• Izvolite!
• Ja ću sok od kole! - poruči plavuša.
• Meni šamar da zapamtim kada sam izašao sa njom! - skrušeno će mladić.

Ušao starac u GSP i video pankera sa veselo ofarbanom kosom, pa ga zagleda sa svih strana. Panker to primeti, pa ga upita:
• Šta je, matori, ti sigurno nisi pravio gluposti kad si bio mlad?
• Ma jesam, jednom sam kresnuo papagaja, pa sad gledam da mi ti slučajno nisi sin.

Dolazi inspekcija u kontrolu u školu i učiteljica, sva izbezumljena zbog Perice da ne lupi neku glupost, kaže devojčicama da, ako Perica bude rekao neku ružnu reč, vrište i istrče iz učionice. Postavljala inspekcija razna pitanja a deca odgovarala i na kraju pita inspektor:
• Je li, deco, je l' zna neko šta se ovo zida pored vaše škole.
Perica se javi:
• Ja znam.
• Šta, Perice?
• Javna kuća - kaže Perica.
Devojčice počeše da vrište i da istrčavaju napolje a Perica poče da viče:
• Stanite, kurve, tek su temelje udarili!

Prodaje seljak petla na pijaci. Prilazi mu kupac:
• Dobar petao, nema šta! A penje li se na kokoške?
• Da, da, penje se! I ne samo na kokoške, nego i na guske, patke, koze, ... Pre neki dan popeo se i na psa!
• Pa zašto ga onda prodaješ?!
• Od juče me nešto čudno gleda.

Primitivizam je zarazna bolest, koja se najlakše prenosi svađom sa obolelim.

Plavuša razmišlja:
• Kako da mu ne dam, kada zna da imam?

U meni spava genije, a budala je uvek budna.

Žali se Perica mami:
• Mama, svi mi kažu da imam velike noge.
• Nemaš, sine. Ajde sad idi ostavi patike u garažu, pa dođi da ručaš.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...