VICOTEKA

Dolazi plavuša u kafić, seda za šank, naručuje tekilu, konobar napuni čašu, a ona eksira, i sve tako dok se nije napila. Naiđe četa vojnika, vide dobra plavuša, a pijana ko letva, i opale je onako svi od reda. Sutradan dolazi plavuša u isti kafić, seda za šank ... Konobar pita:
• Tekila?
• Ne, dupli viski, od tekile me boli pička ...

Prevarila Fata Muju i priznala mu. Mujo je, sav snužden, upita:
• Pa, dobro, Fato, zar ti ja nisam bio dobar? Sve sam ti ugađao.
Fata odgovori:
• Mujo, veruj, desilo se sasvim slučajno.
Mujo je zbunjeno pogleda i upita:
• Kako slučajno?
Fata krenu da objašnjava:
• Bio je mrak, ja legla da spavam. On ušao na kapiju - isto kao ti. Ušao u kuću - isto kao ti. Ušao u sobu - ama, isto kao ti. Legao pored mene - ama, baš kao ti. Sredio me ama isto kao ti. E, kad je rekao da će još jednom, tek sam onda shvatila da to nisi ti.

Nakon smrti, došla tri prijatelja k Bogu u raj. Pre ulaska, Bog svoj trojici postavi isto pitanje:
• Da li ste ikada prevarili svoje žene?
Prvi reče:
• Jeste da sam imao prilike, ali bio sam jak i nisam nikada prevario svoju ženu!
• Dobro, onda ćeš ti u raju voziti najnoviji Mercedes i uživati u svim čarima raja - odgovara Bog.
Drugi će:
• Ja jesam, ali samo dva ili tri puta, bila je situacija, nisam mogao odoleti i mislio sam, zašto da ne?
• Eee, ti ćeš voziti bickl – nastavlja Bog.
Treći:
• Ooooo, pa ja sam je varao svaki put kad je bila prilika, a bilo ih je puno ...
• Tebi onda koturaljke - odlučno će Bog.
I tako, jednog dana vozi se treći na koturaljkama, sretne prvoga s Mercedesom, a ovaj plače. Kaže mu treći:
• Pa ti nisi normalan! U raju si, imaš novi predivni mercedes, klima, bela koža, stereo, sve  što raj daje ti dobijaš i još plačeš. Šta bih onda ja morao da kažem?
Na to će prvi:
• I ti bi plakao da ti je žena malo pre prošla na koturaljkama ...!

Vraća se političar kući i obasipa suprugu poljupcima.
• Sve je gotovo, izabran sam!
• Stvarno! Ne lažeš?
• Ne, sad više nema potrebe.

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj  su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina:
• Kako ti se svideo izlet?
• Bilo je odlično.
• A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ...
• Da!
• I, šta si naučio? – nije odustajao otac ...
• Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a  oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline.
Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio:
• Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

Mujo kosi, a Japanac uzeo štopericu, olovku i papir i meri Muji produktivnost. Posle prvog otkosa, kaže Japanac:
• Ne valja Mujo, imaš prazan hod.
• Kako ba prazan hod?
• Pa lepo. U jednom smeru kosiš, a kad vraćaš kosu vraćaš je u prazno. Nego, da naoštrimo kosu i sa druge strane, pa da i u drugom smeru kosiš.
I tako i bude. Kosi Mujo, a Japanac opet:
• Ne valja Mujo. Opet imaš prazan hod.
• Pa kako bolan opet prazan hod?
• Lepo! Kosiš u oba smera, ali imaš prazan hod jer vrtiš guzicom džabe. Nego, da ti zavežemo grabulje pa da odmah travu rastresaš da se brže suši.
I tako i bude. Kosi jadni Mujo tako opremljen, kad eto ti Fate. Nosi ručak. Na glavu stavila posudu sa kiselim mlekom, u jednu ruku posudu sa pitom, a u drugu košaru sa hranom i pivom. Ide polako prema Muji, a on kad je vidi kako zanosno njiše bujnim bokovima, kaže:
• Bona Fato, ne njiši tako bokovima, ako Japanac vidi da mi se diže, odmah će da mi utvrdi prazan hod i obesiti fenjer, da kosim i noću!

Umre zagriženi kompjuteraš i ode u pakao. Posle nekoliko dana zove đavo Boga i pita ga:
• Dođavola, šta ste mi ono poslali umesto čoveka? Razbio mi je sve kotlove, podavio sve đavolčiće i evo već treći dan trči po hodnicima i viče: "Gde se prelazi na sledeći nivo?"

Milojku je rođendan i Smiljana ga pita šta bi želeo kao poklon. Milojko će:
• Pušku.
• Ne, puška nikako!
• Ipak, ja bih pušku ...
• Rekla sam ti, Milojko, puška NE!
• Ali ja bih pušku.
• Poslušaj me i odaberi nešto drugo!
• Ipak, ja želim pušku.
• Rekla sam ti, puška nikako! Pa, jebote - ko ovde odlučuje, a?!
• Ti. Ali, kad bih imao pušku ...

• Jesi li reko šefu da nas dvoje ne možemo živeti od tvoje bedne plate?
• Jesam.
• I šta ti je rekao?
• Da se razvedem!

• Gospođo pogrešili ste - kaže veterinar ženi koja ga je zamolila za pregled - Ja lečim životinje, a Vi treba da idete kod lekara.
• Pogrešila? Kad se ujutro probudim raščupana sam kao kokoška, na putu do posla visim u tramvaju kao majmun na grani, u firmi radim kao mazga, muž mi uveče kaže dođi maco, a ujutru viče diži se kravo. Jeste li sigurni da sam pogrešila doktora?!

• Halo ... policija? Pošaljite patrolu ... slučajno sam gurnuo ženu kroz prozor!
• U redu ... šaljemo i hitnu pomoć!
• Ma, ne treba hitna! Mi živimo u prizemlju ... samo patrolu, i to što pre ... samo što nije provalila vrata!