Vetar koji oprašuje biljke

Kako se zove vetar koji oprašuje biljke? • Jebivetar.

Otišao Mujo u padobrance. Treba da skače po prvi put, ali kaže on svom nadređenom: • Sanjao sam sinoć moju tetku i ona mi je rekla da mi se padobran neće otvoriti. • Daj ne lupetaj Mujo. Evo ti moj padobran, ako ne veruješ da će se otvoriti, a ti meni daj svoj. Skoči Mujo i njemu se otvori padobran. Kad pokraj njega nešto proleti: • Mujooo!!! Jebem ti tetkuuuuu ....

Na sudu, sudija pita optuženog: • Pa dobro, čega se poslednje sećate pre nego što ste nožem izboli 12 osoba? • Neko je naručio Medu Brundu od Slavice Ćukteraš, na svadbi ...

Komšija je opet je priveo neku ribu, toliko su glasni da ne mogu da zaspim. Brojim im orgazme. Do sad su imali osam, ... računajući i moja dva.

Piše Fata majci: • Draga mama, mi smo dobro. Bili smo u nedelju u Doboju na vašaru i kad smo krenuli kući, naišli neki mangupi, mene silovali, a Muju pretukli. Piše Fata majci za nedelju dana: • Draga mama, mi smo dobro. Bili u nedelju u Travniku na vašaru i kad smo krenuli kući, naišli neki mangupi, mene silovali, a Muju opet pretukli. Sledeće nedelje Fata ponovo piše majci: • Draga mama, mi smo dobro. U nedelju će u Tesliću vašar. Ja bi išla, a Mujo se nećka!

Stari farmer napisao je pismo svom sinu, koji je nevin završio u zatvoru: • Ove godine ne mogu da zasadim krompir. Zemlja je jako tvrda i nemam snage da kopam. Znam da bi mi ti pomogao da si ovde. Sin je odgovorio: • Budalo, ne kopaj zemlju. Ispod sam zakopao oružje! Policija je, pre slanja, pročitala pismo i sledećeg dana raskopala zemlju, ali ništa nije pronašla. Sin je ponovo pisao ocu: • Zasadi sada krompir, oče. Ove je najviše što sam mogao da uradim odavde. Pouka: Kada ima želje, ima i načina!

Vratio se Gedža iz Pariza i priča komšijama ispred prodavnice, uz hladno pivo. • E, bre, da gi vidite Pariz! To ti je lepota! Mulen Ruž, Notr Dam, Trijumvalna kapija ... • A ženske? Kak'e su im ženske? – pitaju ga komšije. • Ih bre, milina. Zgodne, vitke, sisate i, što je najbolje, svaka druga ‘oće se jebe! • Uh, pa ti si se onda baš omrseo! • Pa i nesam baš. Ja sam pituvao svaku prvu!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Dolazi Perica kod očnog lekara i žali se da ne vidi ništa. Lekar ga pita: • Jesi li siguran da ne vidiš ništa? • Jesam. Eno vidite onu muvu na zidu? • Da, vidim. • E pa, ja je ne vidim!

Šta bi se desilo kada bi Crnogorcima svetlele oči? • Beograd bi iz aviona izgledao kao Pariz.

Devojka: • Da li bi me čuvao kao bateriju na 5% ? Momak: • Jok, ja bi te odma napunio!