Trenutak istine

Šta je to trenutak istine? • To je kada žena skine šminku, a muškarac gaće!

Sreli se vuk i lisica u šumi. Počne vuk da nagovara lisicu da makar jednom vode ljubav, ali lisica se nije dala. Pošto nije znao šta da radi, vuk počne da je ubeđuje. Na kraju će: • Ajde, lijo, makar jednom - naučiću te da čitaš. Pošto je bila jako znatiželjna, lija pristane i odvede vuka iza žbuna. Nakon nekog vremena, izlazi vuk iz žbunja i zakopčava krzno, a lija će za njim: • A čitanje, vuče? Na to vuk odgovori: • Pa nisam ti ja Vuk Karadžić.

Upao zec u rupu i nikako ne može da izađe. Naiđe lisica, spusti mu rep i on izađe. Kaže on liji: • Ako ti bude trebala pomoć ti me zovi. Kroz nekoliko dana upadne lisica u tu istu rupu. Naiđe zec i spusti joj rep, ali kako mu je rep bio kratak, lisica nije mogla da ga uhvati. On brzo otrča po kola i na sajlu izvuče lisicu. Naravoučenije : Nije važno koliki ti je, važno je da imaš kola.

Prodajem u pola cene kompletnu opremu za pecanje, najnovije mašinice i štapove, gumeni čamac i vanbrodski motor. Telefon: 11111111. Ako se javi muški glas, kažite da ste pogrešili broj.

Došao čovek sa privremenog rada iz Nemačke kući u svoje selo, pa mu žena skuvala pasulj. Posle pojedenih nekoliko tanjira on prdnu i zasmrde celu kuću. Žena ga prekori: • Kako možeš tako, kum ti je na vratima, a ti usmrdiš kuću! • Ne brini ništa - reče on i izvadi sprej sa mirisom borove šume, pa poprska sobu. Dođe kum: • Kume, osećaš li nešto? • Jok. • Ma 'ajde, napregni nos ... moraš bar nešto da osetiš. • Aha! Osećam, ... sad osećam ... kao da se neko usrao u borovoj šumi.

Nije težak put do slave. Težak je put od slave do kuće.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

• Mama, Dragan hoće da me ženi, a nije me još ni upoznao kako treba. • Udaj se kćeri što pre, dok te još nije upoznao!

Sa kim životinje idu na godišnji odmor? • Lav ide sam. • Tigar povede ljubavnicu. • Majmun ide sa ženom. • A magarac povede još i taštu.

Uđe plavuša u apoteku i pita: • Oprostite, imate li test za trudnoću? • Naravno - odgovara apotekar. • A, jesu li teška pitanja?

Došla Stanojka doktoru, sva otečena i plava po licu. Požali mu se da je Miljojko pretuče svaki put kada se uveče vrati iz kafane. Doktor je posavetuje: • Gospođo, skuvajte čaj od kamilice, pa kada Miljojko dođe uveče kući, napunite usta čajem i grgljajte taj čaj dok Miljojko ne ode da spava, i za osam dana dođite na kontrolu. Posle osam dana dođe Stanojka na kontrolu i sva srećna pohvali doktora: • Gos`n doktore, Vi pravite čudesa. Otkako se držim vaše terapije, Miljojko je potpuno miran i ne tuče me. • Pa to sam i mislio. U Vašem slučaju nije kriv alkohol, nego jezik!