Šta je to ironija?

Šta je ironija? • Kad si ateista, a zoveš se Bogoljub.

• Pa dobro Rado, da li je moguće da si toliko gluva? • Ma ko glup bre, kretenu?

Šta kaže ljudožder kad vidi trudnicu? • Vidi kinder jaje!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Mujo i Haso otišli na kafu u obližnjoj kafani. Kad su usluženi, prvi je srknuo Mujo, ali pošto je kafa bila previše vruća, on opeče jezik i suze mu udariše na oči, a Haso ga pita: • Bolan Mujo, što plačeš? • Ma setio sam se pokojne matere, mnogo je volela kafu. Zatim i Haso srkne kafu, ali se i on opeče pa i njemu udariše suze. • A što ti plačeš? • Ma, setio sam se pokojnog oca, jebo ti on mater, što ne reče da je kafa vruća ...

Imao jedan pop papagaja kojeg je jako voleo. Kud god da je išao, uvek ga je vodio sa sobom, kupovao mu svakojake đakonije, a u crkvi mu je bilo mesto pored oltara. Jednom prilikom pop je morao hitno nekud poslom, pa je papagaja ostavio kod kuće. Kada se vratio, imao je šta i da vidi - njegov papagaj se izređao na svim komšijskim kokama. Za tako težak greh pop mu skroz ošiša ćubicu sa glave i stavi ga pored ulaznih vrata crkve da služi. Dok bi vernici ulazili u crkvu, stalno je morao da ponavlja: • Muškarci desno, žene levo, a deca u sredinu. Tako je bilo pred svaku liturgiju, sve dok se na vratima nije pojavio jedan potpuno ćelav čovek. Papagaj graknu: • Muški desno, žene levo, deca u sredinu, a ti ćelavi što si jebao kokoške, stani ovde pored mene!

U pola noći: • Pa gde si sad pošla? • Da vidim da li sam svuda po kući pogasila svetla. • Aha, ponesi i meni jedno parče!

Koje je boje Kinez kog su kleštima uhvatili za jaja? • Vrišteća žuta!

Pošao Haso kod Muje i vidi ispred kuće decu golu do pasa. Ulazi u kuću i viče: • Mujo, jesi li ti normalan, na ovakvoj zimi ti izbacio decu ispred kuće, a goli do pasa! Na to će Mujo: • Ma našao sam neki sirup protiv prehlade, pa da se ne baci.

Ne možete vi da date toliko akcija i popusta, koliko ja mogu da nemam para.

Čuvajte zdravlje, ker kada se jednom razbolite, sav viski iz kuće ode doktorima.