VICOTEKA

Šta je ironija?
• Kad si ateista, a zoveš se Bogoljub.

Igrao sam Loto. Dobio sam isto što i mlada prve bračne noći.

• Perice šta si danas naučio u školi? - pita mama.
• Da pišem.
• I, šta si to pisao?
• Ne znam, nismo učili da čitamo.

Pada avion. U njemu su četiri putnika, ali samo tri padobrana. Prvi putnik kaže:
• Ja sam Stef Kari, najbolji NBA igrač. Potreban sam mojoj ekipi i milionima fanova, ne mogu da umrem. Uzme prvi paket i skoči iz aviona.
Drugi putnik kaže:
• Ja sam Donald Tramp, novi predsednik najmoćnije države na svetu i najpametniji predsednik u istoriji, moji ljudi ne žele da umrem. Uzme drugi paket i skoči iz aviona.
Treći putnik, Papa, kaže četvrtom, 10-godišnjem dečaku:
• Sinko, ja sam star i nemam još mnogo godina ispred sebe, a tebe čeka život, pa ću se ja žrtvovati i ostaviti ti poslednji padobran.
• U redu je, kaže dečak, ima padobran i za vas, najpametniji predsednik u istoriji je uzeo moju školsku torbu.

Putuje Lala vozom. Uđe u kupe u kome je samo jedna lepa devojka koja, zaneta čitanjem neke knjige, ne obraća pažnju na pridošlog putnika. Posle pola sata vožnje, ne skidajući pogled sa prelepe saputnice, Lala joj se obrati:
• Moliću vas lepo, gospojice, za jedno pitanje!
Devojka ga pogleda ...
• Znate li vi možda moga brata Tozu?
• Ne znam ni vas ni vašeg brata! - odgovori devojka.
• E, vidite, dobro je što ga ne znate, jer da ga znate, ta on bi vas o'ma, sa oproštenjem, i to bez pitanja - kaže Lala i brzo nastavi - a, ja nisam taki. Ja fino zamolim, pa ako date, date!

Šetaju dve plavuše ulicom i nađu ogledalo. Pogleda se jedna i kaže:
• Uuu, što mi je poznata ova!
Uzme druga ogledalo pa kaže:
• Pa to sam ja, budalo jedna!

Šta je potrebno da bi ciganka ostala nevina do dvanaeste godine?
• Da bude jača od oca i brža od brata!

Putujući trgovac kuca na vrata. Otvara mu klinac sa cigaretom u ustima i čašom viskija u ruci. Trgovac ga upita:
• Zdravo, mališa. Jesu li ti tu mama i tata?
• A šta misliš?

Kako ćemo živeti 2025. godine?
• Čekaćemo 2027. godinu, ... da nam bude bolje ...

Šetaju Adam i Eva rajskim vrtom i razgovaraju:
• Evo, voliš li me?
• Naravno, dragi, pa koga bih drugog?

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.